Бели мантил привлачи будуће средњошколце

Сестра може да заврши што ни лекар не може - да ли због тих речи које често чујемо или убеђење да ће после средње школе лако наћи посао или студије наставити на медицинском факултету, тек огроман број малих матураната себе је замислио у белом мантилу.

Заинтересованих за ужичку медицинску школу било је за још два одељења, а најпопуларнији смерови - медицинска сестра техничар и фармацеутски техничар.

"Ту су деца која су се последња уписала и имала су око и преко 90 бодова. Интересовање је велико кад је наша школа у питању зато што заиста имамо добре резултате рада", наводи дирекотрка "Медицинске школе Ужице" Богданка Ђорђевић.

Иста слика у целој Србији. Најтраженије профиле уписали су само одликаши. Последњи на листи фармацеутских техничара у Нишу имао је 97 бодова, а будућа медицинска сестра у Лесковцу скоро 95.

И док многи лекари због немогућности да нађу посао убрзано уче немачки, за медицинске сестре, изгледа, нема зиме.

Сања Смиљковић, из Удружења медицинских сестара и техничара "Сестринство" КЦС-а, указује да су медицинске сестре у некој предности, лакше долазе до посла.

А оне које до посла не дођу у земљи, траже га ван ње. Лак пут до посла, кажу у удружењу "Сестринство", ипак, не би требало да буде најважнији мотив.

"Удружење 'Сестринство' годинама се залаже да се уведе психолошко тестирање за тај позив. Јако је важно да имате емпатију и велику дозу хуманости јер немајући то ви сте промашили своју животну професију", каже Смиљковићева.

Диплома медицинских сестара је, на пример, призната у Норвешкој, али могу да раде само као неговатељице. Разлог због ког се сестре теже од лекара одлучују да оду из Србије, директор Клиничког центра види у могућности да, након што се запосле, наставе школовање и тако повећају плату.

"Могу најчешће о трошку установе у којој раде да упишу и вишу школу коју заврше за две године, па после тога могу да упишу струковну школу и чак специјализацију за медицинске сестре. Тако да, сестра док ради може доћи до степена који има и лекар. Мала је разлика по неком коефицијенту", сматра директор "Клиничког центра Србије" Миљко Ристић.

И док су предности бројне, старије колеге поручују - неопходно је стално усавршавање, тешки су услови рада, време ће неретко проводити поред тешко оболелих пацијената. Све то, кажу, иде са одлуком да се бавите једним од најхуманијих занимања.