Незаконит штрајк затвара школу?

Ко ће да управља школом, убудуће ће се више питати наставници. До сада, школски одбор, у коме су седела по три наставника, представника локалне самоуправе и родитеља одлучивао је ко ће бити директор. По новом закону мораће да га подржи и већина наставника.

Директорка Медицинске школе у Краљеву Биљана Бојанић каже да је најбитиније да има првенствено подршку колектива, зато што ће са тим људима и свакодневно радити.

"Уколико за вас није гласало веће, а изгласао је школски одбор наиђете на отпор код својих колега", каже Бојанићева.

Сагласности нема око начина попуњавања упражњених радних места. Синдикати су тражили да директори најпре запосле оне који су изгубили део часова и постали технолошки вишак. То је и било договорено али је у међувремену промењено.

Директори могу да бирају између листе технолошких вишкова и оних који у њиховој школи немају пун фонд часова.

"Што се тиче синдиката, ту нема ничег спорног, ми тражимо тачан текст који је договорен на радној групи без додатка који се на неки волшебан начин појавио у међувремену и дозволио увођење корупције на велика врата", каже Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије.

Из Министарства одговарају – нема пријема нових људи. Најпре ће наставници који раде у више школа имати могућност да раде само у једној, а потом ће се упражњена места попуњавати с листе технолошких вишкова.

На сајту Министарства ће, кажу, бити доступни подаци и о наставницима који су изгубили часове и о слободним местима у свим школама.

Помоћница министара просвете за средње образовање Снежана Марковић каже да ће јавност моћи да контролише те податке.

"Дакле, знаћемо који профил стручњака имамо на тој листи расположивој за ангажман, тако да ми мислимо да је то начин да спречимо корупцију", каже Марковићева.

Синдикати имају примедбу и на одредбу по којој школа може да се затвори уколико наставници штрајкују супротно одредбама Закона о штрајку, односно обуставе рад.

"Унија каже да су се овде помешале бабе и жабе зато што ми у закону који је кровни закон за образовање поново убацујемо нешто што се зове елемент Закона о штрајку. Сматрамо да је ово апсолутно последица нашег петомесечног штрајка и да је управо вид притиска на оне који се буду дрзнули да поново штрајкују", каже Јасна Јанковић.

Снежана Марковић каже да Министарство очекује да чује другачија мишљења, предлоге како би се решио тај проблем.

Јавна расправа биће завршена 10. јула, а затим ће радна група још једном размотрити нацрт закона, после чега он иде пред Владу.