Епархија: Неопходна посебна заштита српских светиња на Косову

Епархија подсећа да је у току дводневних организованих напада на српске енклаве и светиње 17. и 18. марта 2004. године запаљено и оштећено више од 900 домова, док је додатних 4.000 Срба, који су преживели најтеже године после оружаног конфликта 1999. године, било принуђено да напусти своја огњишта, преноси Танјуг.

У том великом насиљу уништено је 35 цркава и манастира, а заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вековима преживели османску окупацију и светске ратове.

"Седамнаести март 2004. посебно је болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све ово догодило не у време ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага Кфора, косовске полиције и УНМИК-а од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте", истичу у Епархији.

Најтеже од свега, додају, јесте чињеница да већ 11 година није спроведена озбиљна истрага поводом овог насиља и да нису пронађени организатори масовних и координисаних вандалских напада.

Епархија указује да "насиље које се спорадично наставља против српских светиња и повратничких домова до данас није заустављено".

"Ово показује да без обзира на све што је учињено како би се створили бољи услови за живот Срба и даље постоји веома висок степен ризика да се слични напади понове", упозорава Епархија.

Напомињу да је од 2005. године обновљено или донекле поправљено око 70 одсто објеката оштећених или уништених 2004. године и по међународним захтевима у обнови су учестовале и косовске институције под надзором и организацијом Савета Европе.

"Посебан успех представља обнова Призренске Богословије која се наставља обновом две највеће зграде које финансира Европска комисија. Такође, обновљене су и привремено запустеле парохије у Призрену, Приштини, Пећи, Урошевцу, Вучитрну и Истоку, иако до очекиваног већег повратка прогнаника у ове градове није дошло због општег недостатка безбедности и етничке нетолеранције", наводи се у саопштењу Епархије и истиче да је на Косову потребна посебна заштита српске баштине.

Епархија Рашко-призренска наставиће са обновом колико год то могућности дозвољавају, али искључиво на принципима посебног положаја који је дат Српској православној Цркви међународним документима и косовским законима и истиче да тема српске баштине мора да дође на дневни ред дијалога између Београда и Приштине.