Медицинари пакују кофере

Прошле године више од 200 наших држављана, углавном медицинског особља, преко Националне службе за запошљавање отишло је да ради у Немачкој, али је много већи број оних који су отишли самостално.

Иако има посао, медицинска сестра Јована Репац спрема се да ново радно место потражи у иностранству.

"Одлучила сам да идем у Норвешку пре свега због финансијских разлога, бољих услова за рад, стабилније земље. За то се припремам тако што учим норвешки језик и када будем на одређеном нивоу знања покушаћу да нађем посао тамо", прича Јована Репац.

Док у Комори медицинских сестара и техничара више од 100 медицинара месечно тражи потврду о чланству, потребну за запошљавање у иностранству, само Клиничком центру Србије у Београду недостаје хиљаду медицинских сестара.

"Постојећи кадар не може да постигне обим послова који се од њега тражи, јер недостатак је и немедицинског особља, а самим тим медицинске сестре су изложене ономе што није у њиховом делокругу рада", објашњава Љиљана Нешовић, председник Синдиката медицинских сестара и техничара КЦС.

Плата медицинске сестре у Србији је 32-35.000 динара, а у Немачкој и Норвешкој за исти посао, без нострификације дипломе добијају до 2.000 евра. На мети страних послодаваца није само медицинско особље, они траже и друге стручњаке.

"Оно што је сад актуелно јесте захтев послодавца из Словеније за запошљавање 20 возача теретних возила и имамо велико интересовање, у току је процес одабира и надам се да ћемо то завршити на најбољи могући начин", истиче директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић.

Сценарио подсећа на Румунију, коју је после уласка у Европску унију напустило око 20.000 медицинских сестара и више од милион стручних радника који данас раде у Италији, Шпанији, Француској и Немачкој.

И док нема податка колико Срба годишње одлази у печалбу, прошле године дозволе за рад у Србији добило је око 2.900 странаца, углавном су то директори великих компанија.