Војничким кораком уз административну линију

Да би обезбедили тридесет километара административне линије од Панчићевог врха до Пилатовице, војници Треће бригаде копнене војске морају да познају непредвидиве ћуди копаоничког залеђа. Посебно током дугих и оштрих зима које додатно отежавају патролирање мало насељеним брдско-планинским тереном.

"Зими зна да буде и до метра висина снега, тешки услови за ходање. У зимским условима махом магла смета, смањује видљивост. А овде магла зна да се спусти, често", прича десетар Милан Стаменковић.

Зато им много значи што у зони одговорности имају добру сарадњу с мештанима околних села. Војска је ту да очисти пут од снега, по мећави допреми намирнице до најдаљих кућа или мештане одвезе до лекара.

"Са њима сарађујемо изузетно добро. Свака им част што су ту. Да нису, било би ме страх невероватно. Горе косимо ливаде по планини. Овако смо сигурни", каже Миљурко Ђурђевић из села Ковизле.

За разлику од осталих база, Боранце у свом саставу има и основну школу.

"Школу похађа само један ученик, мали Жељко, који нас својим присуством свакодневно увесељава и доноси нову позитивну енергију", прича потпоручник Бојан Максимовић.

Првака Жељка Лазаревића затекли смо с вероучитељем, свештеником Ненадом. У базу два пута недељно долази и наставница енглеског, док су за њега увек ту отац Радиша, домар школе и учитељица Тијана, која до посла у једном правцу путује 45 километара. Омиљени Жељков предмет је математика.

Школа у Боранцима је једна од три подручне школе "Вук Караџић" у Блажеву коју редовно обилази и директорка.

"Ма какав да је терен у питању, потребно је да школа буде доступна свој деци. Да могу да рачунају да уколико желе да остану да имају макар школу на располагању у близини", истиче директорка школе Јасмина Мијајловић.

Војници су добри домаћини запосленима у школи и прваку Жељку. Ту су и када му недостаје друг за игру. Иако једини ђак, овај малишан има лепо детињство. Захваљујући људима око себе који који су ту да испуне своје задатке, али и горштацима олакшају тежак живот.