петак, 13.03.2015, 08:01 -> 08:43
štampajБег од рата, Србија као успутна станица
За највећи број људи који беже од ратних страхота из Азије и Африке, Србија је само земља транзита. Ипак, неминовно многи од њих ту проведу и више месеци. С обзиром на то да се ситуација у том делу света не смирује, све је већи број људи који крећу пут западне Европе, па самим тим и оних који у Србији потраже азил.
У Комесаријату за избеглице и миграције кажу да су у пет центара за азил, са 800 места, спремни да прихвате све оне који потраже помоћ.
Долазе углавном из Авганистана, Сирије, Еритреје, Ирака, Сомалије. Пеко Турске, Грчке и Македоније стижу у Србију. Путују и по пола године, јер највећи део пута прелазе пешке.
Хафар Абдулах је студирао у Сирији. "Неки моји пријатељи су ухапшени, бојао сам се да и мене не ухапсе", каже Хафар.
Зеид Авад је из Сомалије. "У Сомалији је рат, имамо проблема са групом која се зове Ел Шабаб. Када одемо у ресторан, после два, три минута деси се експлозија", истиче Зеид.
Махмод Вафа бежи из Сирије, из Турске у Грчку је прешла малим бродом. Највећи део пута и она је препешачила.
"Из Сирије сам понела нешто новца и злата, и породица ми је дала нешто новца за пут. продала сам све злато и потрошила сву уштеђевину коју сам имала за пут. Више немам пара, а из Сирије је немогуће да ми пошаљу", каже Махмод.
Неки од њих постају жртве криминалних група, које им, за новчану надокнаду, обећавају пребацивање преко граница до жељених држава ЕУ. У Србији, за прва два месеца ове године, поднете су прекршајне пријаве против 194 особе које су прокријумчариле око 1.100 особа.
"Закон предвиђа казну затвора која се креће у распону од шест месеци до 12 година у зависности од тежине кривичних дела као и начина извршења кривичног дела", каже Емилија Јоксић из МУП-а.
Број тражилаца азила у Србији се повећава – 2008. било их је 70, а прошле године азил је затражило 16.500 људи.
Иван Гергинов, помоћник комесара за избеглице и миграције, каже да је на Србији да испуни оно на шта се обавезала, будући да се ситуација у ратом захваћеним земљама не смирује.
"Институт азила се врло често злоупотребљава. Дакле, када се лице затекне без основа за боравак у некој земљи онда је једини начин да се избегне санкција да се каже – ја сам тразилац азила", каже Геринов.
У просеку се у азилу задржавају од петнаест дана до три-четири месеца, каже Стојан Сјеклоча из Центра за смештај азиланата у Боговађи. "Њима није циљ, за сад, бар једној већини да остану у Србији... Њихов циљ су земље ЕУ", закључује Сјеклоча.
У пет центара за азил у Србији има места за 800 азиланата. Од почетка године, скоро 5.000 људи затразило је азил у Србији.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар