Девет факултета УБ тражи већу школарину

Мања школарина биће на Факултету физичке хемије, где ће самофинансирајући студенти уместо 66.000 динара упис платити 60.000 динара, јавља Танјуг.

Највеће повећање планира Шумарски факултет, где је школарина била 60.000 динара, а предложено је да буде 72.000, речено је на седници Сената УБ.

Нешто већу школарину највероватније ће морати да плате и бруцоши Математичког факултета, који планира да повећа цену са 120.000 на 130.000 динара, као и они који упишу Географски факултет, јер ће уместо 80.000 плаћати 86.000 динара.

Студенти биологије ће платити 5.000 више него њихове колеге које су уписале тај факултет прошле године, када је школарина била 80.000 динара.

Факултет безбедности затражио је повећање са 106.500 на 110.500 динара, док Учитељски планира повећање са 90.000 на 94.500 динара.

И студенти Рударско-геолошког факултета мораће да издвоје нешто више новца, јер је школарина повећана са 55.000 на 56.100 дианра.

ФОН је затражио повећање са 129.000 на 130.000 динара.

У табели са предлозима за повећање школарина која је новинарима подељена након седнице Сената, стоји да је већу цену затражио и Електротехнички факултет, међутим, декан Бранко Ковачевић рекао је да та тема није била на седницама факултетских тела.

Како је објашњено, факултет је прошле године донео одлуку да повећа школарину, али ју је замрзао, па је остало нејасно да ли је за нову школску годину та одлука поново активирана.

Предлози школарина треба да добију сагласност Министарства просвете, али коначну реч о цени дају савети факултета, речено је на седници.

Како је објашњено, установе које су предложиле већу школарину за 1.000 динара или нешто мало више, заправо неће имати већу цену него ће уз школарину бити обједињен износ трошкова за финансирање Универзитета, који је до сада плаћан одвојено.

Вршилац дужности декана Учитељског факултета проф. др Биљана Требјешанин рекла је новинарима, објашњавајући разлог за повећање, да је у питању усклађивање са износом инфлације, а ако Министарство не да сагласност, вратиће се на стари износ.

Захтеви за већим школаринама ни овога пута нису наишли на одобравање студената.

Председник Студентског парламента УБ Миливоје Ћорић рекао је да се студенти противе било каквом повећању студентских намета, укључујући и школарину.

"Сматрамо да су декани у обавези да консултују и студентске парламенте, јер је реч о студентским питањима и стандарду, који је ионако низак", рекао је Ћорић новинарима након седнице.

Ректор УБ Владимир Бумбаширевић објаснио је да већина факултета дуги низ година није повећавала школарине.

"Суштински, школарина није значајно повећана и тај износ није у правој мери одраз цене школовања студента и прилагођен је тренутној финансијској ситуацији родитеља", рекао је проф. Бумбаширевић.

Он је навео да ће у случају негативног става Министарства просвете имати расправу на седници Сената УБ и прокоментарисао и најаву веће цене струје.

Проректор за финансије УБ Миодраг Поповић указао је да је просечна цена државног студента на основним студијама око 250.000 динара, што значи да су, како је рекао, студије на неким факултетима неколико пута мање.