Осигурање од поплава и даље реткост

Домаћинство Гавриловића лучанског села Дљин прошле године је поплављено. Са 100 хиљада динара помоћи државе поправили су кућу. Да су били осигурани, осигуравајућа кућа надокнадила би им сву штету. Због лошег искуства, али и непредвидиве Бјелице сада размишљају о полиси.

"Углавном је најбитнија цена осигурања, које су вредности тога, колико би то коштало, какве су рате и каква је понуда тог осигурања", прича Драгић Гавриловић из Лучана.

Просечана цена полисе осигурања које би штитило домаћинство од поплава и других елементарних непогода, за стан или кућу од 50 квадратних метара, износи 50 евра годишње.

Триста педесет девет кућа које су биле потпуно уништене и чију је обнову помогла држава уз помоћ донација, биће осигуране.

"Процена је да би осигурање за те куће коштало између 30 и 60 евра годишње, значи од 2,5 до пет евра месечно. Цена осигурања на годишњем нивоу свих кућа које су нове изграђене у процесу обнове је равна цени зидања пола једне", каже Марко Благојевић из Канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима.

Ипак, било је и оних који су хтели да се заштите, али су одбијени. Наиме, објекте на подручјима високог ризика врло је тешко осигурати.

Југослава Смиљковић-Стојановић из "Дунав осигурања" наводи да клијент може бити одбијен уколико је његов објекат подигнут на клизишту без грађевинске дозволе, а таквих је, каже, много. То су, како каже, подручја која представљају ризик за грађанина, али и за компанију која треба да преузме осигурање.

Пре мајских поплава, сваки стоти пољопривредник, чија је имовина страдала, био је осигуран.

Иако је вода нанела више од 10 милиона евра штете, ни ове године интересовање за осигурање није порасло.

Драган Филиповић из "Ђенерали осигурања" каже да је осигурање пољопривреде и усева од поплава у овој компанији укинуто пре две године, због тога што пољопривредници нису били заинтересовани за ову врсту осигурања.

Економски стручњаци из области осигурања тврде да би увођење обавезног осигурања домаћинстава било решење проблема за објекте у ризичним зонама, али и тога да држава финансира санирање штете. Сличне мере су уведене у Румунији после поплава и у Турској после земљотреса.

Јелена Кочовић, професорка на Економском факултету, сматра да, уколико би осигурање од поплава и других елементарних непогода било обавезно као што је обавезно осигурање од ауто-одговорности, онда би сви били у обавези да га имају. Ту спадају, каже, и они који су у високим зонама ризика, јер би осигуравајуће компаније могле да изравнају ризик.

Осигуравајуће куће тврде да штету од полаве домаћинству исплаћују најкасније 15 дана од подношења захтева са свим потребним документима. Кажу и да се полиса може користити колико год пута вода оштети кућу исте године.