Како побољшати информисаност дијаспоре

Председник Одбора Јанко Веселиновић рекао је да Срби у Румунији имају најбољи положај када су у питању српски језик и информисање, док у Албанији не постоји ниједан медиј на српском језику, преноси Танјуг.

Веселиновић је рекао да је сателитски програм РТС-а главна информативна веза матице и дијаспоре, а, када је реч о писаним медијима Франкфурсте вести и Вечерње новости свакодневно се дистрибуирају у иностранству.

Државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић рекао је да су за непуне две године повећана средства у области информисања на матерњем језику за 80 одсто.

Он је рекао да је за ову годину планирано 18 милиона динара, да је конкурс за пројекте расписан 2. фебруара и да ће трајати до 3. марта.

Највећа сума, каже Мирковић, издвојена је за пројекте у области информисања у Хрватској и то 4,5 милиона динара.

Дигитализација која почиње од 17. јуна, навео је Мирковић, пружиће много више могућности да се путем дигиталних платформи производе програми који ће бити доступни дијаспори и Србима у региону како би били још боље информисани.

Николина Поповић из Управе МСП за сарадњу са дијаспором и Србима у региону рекла је да је та Управа финансирала сателитско преношење програма РТС-а у свет, а да је крајем прошле године на два конкурса одобрила 8,5 милиона динара за 18 медијских пројеката.

Помоћник министра спољних послова Драган Момчиловић рекао је да то министарство води активан дијалог како са дијаспором, тако и са лидерима земаља у окружењу на побољшању положаја Срба, наводећи да се то питање покреће у сусретима са званичницима тих земаља.

Уредник програма за дијаспору на Радио Београду Душан Глигоријевић предложио је да се оформи централна база у којој би се сабирали важни прилози из матице и расејања, а која би била доступна свим заинтересованима.

Одговорна уредница програма за дијаспору на РТС-у Татјана Ћитић рекла је да та редакција годишње произведе око 10.000 минута програма за дијаспору, наводећи

Директорка Танјуга Бранка Ђукић рекла је да су се у последње две деценије битно променили и свет комуникација, као и оно што зовемо дијаспором.

Према њеним речима, први пут у иностранству живи цела једна генерација млађих људи, високообразованих људи, који су Србију и подручја бивше Југославије на којима су живели напустили у претходне две деценије, а који су и социјално и професионално реализовани тамо где живе.

Главни и одговрни уредник Вечерњих новости Ратко Дмитровић је главни проблем, када је реч о информисању дијаспоре, лоцирао у Београду, а као проблем је навео то што се у Србији уопше не зна шта се дешава у дијаспори.

Наводећи као проблем то што ће држава изаћи из власништва у медијима, који воде рачуна о општем и јавном интересу, и што ће информисање о тим садржајима зависити од добре воље приватника, Дмитровић је рекао да држава треба да постави питање информисања дијаспоре, јер у Србији постоји добра информисаност националних мањина.