Савет објавио Извештај о власничкој структури медија

Савет за борбу против корупције објавио је на свом сајту Извештај о власничкој структури и контроли медија у Србији.

"Због економске зависности и спреге са политичком и економском елитом, као и неформалним центрима моћи, већина медија није у функцији повећања опште информисаности грађана", саопштио је Савет који је данас објавио Извештаја о власничкој структури и контроли медија у Србији у периоду од 2014. до 2014.

У том извештају, објављеном на сајту www.antikorupcija-savet.gov.rs, указано је да постоје проблеми у приватизацији медија и да је неизвесан статус јавних сервиса.

Агенција Бета пренела је данас писање недељника НИН о садржају извештаја Савета у коме се наводи да је Савет закључио да више од половине анализираних медија нема јасно видљивог власника, односно од 50 посматраних медија 27 има нетранспарентно власништво. И даље:

Више од половине најутицајних медија има као крајњег власника компанију регистровану у иностранству, а проблематичне су оне код којих су власници офшор компаније, најчешће са Кипра, Британских Девичанских Острва, Кајманских Острва, где је готово немогуће утврдити правог власника.

НИН је пренео закључак Савета да на уређивачку политику медија пресудно утиче "гвоздени троугао" медијских кућа, политичких структура и крупног бизниса.

Актуелни министар одбране Братислав Гашић из СНС-а, преко фирме "Сацо" власник је телевизије ТВ Плус у Крушевцу, а управљачка права је у априлу 2014. пренео на директора Дејана Миладиновића.

Његов син, Владан Гашић, власник је телевизије ТВ Зона у Нишу, преко фирме "Зона плус", а један је од власника и Спортске ТВ у Крушевцу, која је добила дозволу за емитовање у јулу 2014. године.

У одељку "Буџетско финансирање медија у власништву политичара" добар део посвећен је ТВ Плус у Крушевцу у власништву министра Гашића, која је финансирана и буџетским новцем града Крушевца.

Војвођанска регионална ТВ Мост у власништву је родитеља Душана Бајатовића, потпредседника СПС-а. Та телевизија, како је утврдио Савет, добила је укупно 2,7 милиона динара, на основу решења покрајинског секретара за културу Милорада Јурића из јуна 2011. и априла 2012, а наредне две године примила је 2,4 милиона од Културног центра Новог Сада и 3,5 милиона од Скупштине града Новог Сада.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, индиректно, преко чланова фамилије или путем ранијих ангажмана, доводи се у везу са појединим медијима.

Како наводи Савет, Стефановић је у периоду 2004-2008. био директор маркетинга компаније "Интерспид", у чијем је власништву био Радио Фокус. Иза "Интерспида" стоји Петар Комљеновић, помињан у полицијској акцији "Мрежа".

У извештају Савета наведено је да су 2012. године иза угашеног дневног листа Правда стајали људи блиски СНС-у. Удео од 48 одсто имао је Немања Стефановић, министров брат, 47 одсто Југослав Петковић, данас директор "Југоимпорта СДПР", и пет одсто Никола Петровић, актуелни директор ЕМС-а.

Савет је упозорио и на другу врсту уступака власти - пореске олакшице.

Према подацима до којих је Савет дошао, од јула до октобра 2014. године укупан порески дуг свих медија износио је више од 3,2 милијарде динара или око 26 милиона евра.

По висини дуга, издвајају се ТВ Пинк, Новости, Политика и РТС. Укупни дуг ТВ Пинк је у том периоду износио 759,9 милиона динара и био је осам пута већи од дуга РТС-а, скоро шест пута већи од дуга Политике и више од 2,5 пута већи од дуга Новости.

"Најбољи пример за пумпање пореског дуга је случај Пинка, чији власник Жељко Митровић ресурсе своје телевизије годинама ставља на располагање најдоминантнијој странци која чини Владу", пише у извештају Савета, који је утврдио да Телевизија Пинк није поштовала Споразум о одложеном плаћању пореског дуга од 705 милиона динара из фебруара 2013. године, којим му је омогућено да дуг измири у 15 једнаких месечних рата уз грејс период од девет месеци.

У међувремену, министар финансија Душан Вујовић је са ТВ Пинк 14. октобра 2014. године закључио нови споразум о одложеном плаћању дуга за обавезе у висини од 197,5 милиона динара, на 12 рата уз грејс период од 12 месеци. То би значило да би прву рату од 16,4 милиона динара Митровић требало да плати тек 25. септембра 2015. године.

Иако је Телевизија Пинк почетком фебруара саопштила да је платила пет милиона евра пореског дуга, Савет поставља питања зашто Пореска управа није раскинула споразум из 2013. године и принудним путем наплатила дуг када је утврђено да дужник не плаћа рате, зашто је склопљен нови споразум на јесен 2014. и да ли овакви услови важе и за остале пореске обвезнике.

У Извештају се помиње и Предраг Ранковић Пецони као вероватни прави власник ТВ Хепи, а у прилог томе иде чињеница да се све четири повезане фирме са ТВ Хепи налазе на адреси Александра Дубчека 14, на којој је и фирма "Инвеј", која се везује за Пецонија.

Савет се осврће и на портал Е-новине, чији су власници са по 50 одсто Бранислав Јелић и Петар Луковић, и напомиње да се Е-новине истичу по пријатељским односима са бизнисменом Станком Суботићем Цанетом.

Седиште редакције је у Кнез Михаиловој улици, а власник стана у коме су смештене Е-новине је Станко Суботић, наводи се у извештају.

Најчешћи неформални притисак на уређивачку политику медија врши се преко оглашивача, тврди Савет и истиче да је приметно да обим и континуитет сарадње оглашивача и конкретног медија зависи од курса уређивачке политике.

Праћење оглашавања од јула до августа 2014. године показало је да је лист Политика рекордер по броју огласа од буџетских корисника (више од 250), у новосадском Дневнику доминирају огласи покрајинских органа, док је интересантно да се у Новостима Државна лутрија Србије огласила више од 50 пута.

На оглашивачком тржишту највећи проценат држе и даље два пула - агенције окупљене око "Дајрект медија" (доскоро у власништву Драгана Ђиласа), а други пул чини осам агенција окупљених махом око Срђана Шапера, међу којима је и агенција "Секонд", иза које стоји Горан Веселиновић, члан Главног одбора СНС-а.

У последњим годинама, како је утврдио Савет, опада удео "Дајрект медије", која губи значајне клијенте, попут "Имлека", "Агрокора", "Комерцијалне банке" и "Банке Интезе".

Савет наводи да је већина медија са државним капиталом под директном контролом политичких странака, а први облик утицаја је путем њиховог финансирања. Финансијску контролу Танјуга, Савет препознаје посебно у току предизборне кампање 2012. године, када је Влада одобрила бескаматни кредит од 17,5 милиона динара, иако је Танјуг из буџета у 2011. већ добио више до 216 милиона динара.

"Још очигледнија контрола види се у укидању претплате за РТС и преласку на буџетско финансирање, па је тако РТС у 2014. добио 6,5 милијарди динара. Уз то, уз сагласност Владе, РТС-у је отписан дуг од 20 милиона евра према ЈП 'Емисиона техника и везе'", навео је Савет, а пренео НИН.

Савет је, у извештају, поздравио доношење сета медијских закона и подзаконских аката које је израдило Министарство културе и информисања, а чији је циљ побољшање медијске ситуације у Србији.

Савет је Влади Србије упутио више од 20 препорука које треба да поправе услове за рад медија, међу којима је објављивање регистра власничке структуре медија, деполитизација управних и програмских одбора јавних сервиса и утврђивање критеријуму за рекламкирање и промоцију државних органа и установа и индиректних буџетских корисника, јавних предузећа и оних у којима држава има више од 50 одсто удела.

Предложено је и покретање преткривичних поступака како би се утврдила продаја удела државе у медијским кућама Политика, Дневник и Новости.