Ко ће наследити имовину страдалих Јевреја?

Из своје куће у Руварчевој улици у логор за Јевреје у Земун, децембра 1941. одведен је брачни пар Робичек, тада већ у позним годинама. Где и када су погубљени никада није утврђено.

У то време Бернард Робичек био је пензионисани начелник министарства финансија Краљевине Југославије и потпредседник јеврејске општине. Са супругом Јеленом није имао деце.

У јеврејској заједници Србије кажу да имају списак преко три хиљаде породица чија је имовина одузета, а коју нема ко да наследи.

"Ми имамо комплетне спискове одузете имовине на територији оној коју је окупирао Вермахт, значи оно што можемо колективно да назовемо ужа Србија и територија коју је администрирао Трећи рајх, а то је Банат", каже председник Савеза јеврејских општина Србије Роберт Фукс.

Фукс напомиње да подаци за подручје Баната и Срема нису тако добро уређени, али како додаје и ти спискови могу лако да се ажурирају.

Покретна и непокретна имовина, пољопривредно и грађевинско земљиште фабрике, радионице, школе, болнице... на списку су имовине без наследника. Од 82.500 Јевреја који су живели у Југославији свега њих 14.000 успело је да преживи холокауст.

"Судбина те заједнице је била таква да је она практично уништена. Током Другог светског рата од 34.000 Јевреја у Србији убијена је 31 хиљда што значи да та имовина у највећем броју случаја нема наследника", каже директор агенције за реституцију Страхиња Секулић.

Секулић подсећа да је зато већ од 1944. године Грчка прва донела закон, а онда су остале европске земље донеле те законе да би се заостала имовина Јевреја ставила у функцију очувања јеврејске заједнице и у меморијално-едукатвине сврхе.

За доношење закона о враћању имовине Србија се обавезала и Терезинском декларацијом из 2009. године. Ту декларацију су тада потписали представници 49 држава.

Међутим, у Министарству правде немају конкретан одговор када ће бити формирана комисија за израду закона и ко ће бити надлежан.