Из кеца на лечење

Број зависних од коцкања у порасту је у последњих неколико година у Србији. Претпоставља се да имамо између 51.000 и 93.000 проблематичних коцкара. Више од трећине њих спада у групу патолошких коцкара – показује истраживање Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", спроведено прошле године. 

У највећем ризику су они који играју казино игре, на слот апаратима и који се коцкају на интернету. 

Коцкање – за једне краткотрајна срећа, за друге дугорочни проблеми у породици и на послу. Срби ипак воле да играју на срећу – па је тако половина бар једном у животу купила "лото" листић, "бинго", "греб-греб". На другом месту су спортска клађења – у последњих месец дана тикет је уплатио сваки десети грађанин.

Радница у једној од кладионица каже да има оних који изгледају баш спортски, а има и оних који су баш зависници, па морају да одиграју макар три утакмице.

Истраживање Института "Батут" показује да су млађи мушкарци посебно подложни том пороку.

Биљана Килибарда из Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" каже да ако је сваки пети становник од 18 до 64 године практиковао спортско клађење у претходних годину дана, онда је то у популацији од 18 до 24 године статистички знатно више – више од 30 одсто.

Управо млађи од 40 година најчешће и траже помоћ. Институту за ментално здравље обрати се недељно и до пет зависника. 

Начелник Клинике за болести зависности Института за ментално здравље Ивица Младеновић каже да лечење траје 10 недеља, укључује самог зависника од коцкања, али и све чланове породице.

"Ту се не ради само о томе да се неко не коцка, већ да има добар однос у породици, да постоји професионална афирмација", каже Младеновић.

Стручњаци кажу да се зависност од коцкања може и спречити – ако се на време укључи породица.

"Ми радимо са људима који раде у коцкарницама и радимо неку врсту едукације и тренинга њиховог како да препознају особе које су у ризику од зависности и да им саветују да се јаве у нашу или друге установе", каже др Мира Ковачевић, директорка Специјалне болнице за болести зависности.

Менаџер коцкарница "Меридијан" Ненад Радановић каже да уколико има клијената који се "кладе изван својих могућности", долазе сваки дан у кладионицу и не посматрају клађење као забаву, онда је оператер дужан да их упозори и упути на место где могу да потраже помоћ.

"У неким екстремним ситуацијама постоји могућност да се опкладе од таквих клијената не приме", каже Радановић.

Закон о играма на срећу је пооштерен пре две године, а подзаконским актима сада се регулише, између осталог, и интернет клађење. Још увек, међутим, постоји неконтролисано тржиште у сивој зони које штети легалним оператерима и онима који се кладе.