Занатска обука осуђеника

У затвору у Сремској Митровици има око 900 радних места, а могућност да ради користи 660 осуђеника. Неки су ангажовани као помоћно особље у ресторану. На посао долазе у пола осам и имају пуно радно време. Обично помажу у кухињи и за шанком. Радно ангажовање је искључиво добровољно.

Један од осуђеника каже да му рад олакшава затворске дане и време му пролази брже. Раде са људима, са цивилима, нису у изолацији. „Сасвим нормално, ретко ко и зна да смо осуђеници", истиче тај затвореник.

Ако нису обучени за посао, имају прилику и да од професора техничке школе из Крагујевца и инструктора добију потребно знање за различите занате.

Начелник службе за обуку и упошљавање Жељко Лазаревић наводе да се осуђеници оспособљавају за занимања столара, вариоца, пекара. „То су занимања која су дефицитарна на тржишту, и они могу да се радно ангажују након изласка из затвора", напомиње Лазаревић.

Они који сада служе казну добили су прилику да раде на реновирању једног хотела.

Двадесет пет осуђеника, обучених грађевинаца, електричара и водоинсталатера већ два месеца реновирају хотел. Очекује се да ће радови бити завршени до краја марта. Тада ће их заменити нових десетак осуђеника који ће радити на пословима одржавања и помоћним пословима угоститељства.

Зидају, глетују, крече, лепе плочице.

Осуђеници који раде на реновирању хотела задовољни су јер стичу радно искуство, као и сертификат за тесарски занат.

Да би добили прилику да раде, морају бити писмени, имати одређена знања и способности и показати афинитет ка одређеној области. Врста кривичног дела није пресудна за добијање посла, али јесте понашање у затвору. Коначну одлуку доноси управник.

Они добију и плату за тај свој рад, након тога они могу један део новца да пошаљу својој породици, један део новца могу да троше у заводу, наводи начелница службе за третман Марија Кузмановић.

Каже да постоји један број осуђеника који никада на слободи није радио. „Доласком у затвор поставља им се индивдуални циљ да научи да ради да током рада развија своје способности", додаје Кузмановићева.

У Србији, према важећим законима, нико није одговоран за осуђеника после изласка из затвора. Препуштени су себи и својој способности да се снађу и поново укључе у друштво. У земљама у којима је пракса другачија, повратника је много мање. Најуспешнији пример је Шведска која је,због недовољног броја осуђеника, затворила чак четири затвора.