Породице: Сусрет у Загребу нада за решавање питања несталих

Похваљујемо приступ председника Владе Србије Александра Вучића приликом сусрета са новоизабраном председницом Хрватске, наводи се у саопштењу Координације српских удружења породица несталих, преноси Танјуг.

"Први пут је неко од високих званичника Србије у Загребу питање несталих поставио на равноправне основе, те отворено рекао да на листи несталих у Хрватској има више Срба него Хрвата", указано је у саопштењу породица несталих.

Како су саопштили, према њиховој евиденцији у познатим гробницама и гробним местима у Хрватској налазе се 222 особе српске националност, док је укупан број несталих из Србије у Хрватској већи од 1.800.

У саопштењу напомињу да је Србија ексхумирала нестала лица из свих познатих гробница и гробних места на својој територији.

Координација српских удружења породица несталих наглашава да не желе да деле жртве по националности и да подржавају породице несталих у Хрватској у тражењу својих најмилијих.

Искрен приступ питању несталих једино је могућ ако се, за почетак, ексхумирају све познате гробнице и гробна места у Хрватској.

Сусрет највиших званичника Србије и Хрватске у Загребу даје наду за успешније решавање питања несталих, као једног од најтежих питања наслеђа прошлости, саопштило је то удружење.

Линта: Србија тражи 1.869 Срба несталих

Према подацима Комисије за нестала лица Владе Србије, потражује се 1.869 несталих Срба, док Хрватска тражи више од 800 несталих, рекао је Танјугу председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта.

Према његовим речима, хрватска страна као мантру стално понавља два отворена питања између две земље - питање несталих и питање повратка културног блага у Хрватску.

"Када је реч о питању повратка културног блага, важно је истаћи да већина припада Српској православној цркви. Ми се залажемо да се то културно благо врати, али пре свега тамо где је и било, пре почетка ратних дејстава, а то су српске цркве и српски манастири", рекао је Линта.

Србија, додао је он, очекује да Хрватска "максимално помогне обнову порушених српских цркава и манастира" и да се културно благо врати тамо где припада, "а не да се врати у хрватске музеје у Загреб и друге градове".

"Један део бројних проблема са којима се суочава стотине хиљада протераних Срба који живе у Србији, Републици Српској и у иностранствуа, тичу се бројних имовинских и других права, односно питања које хрватска страна дуги низ година вешто игнорише и о њима се не разговара - то је питање отетих 40.000 станарских права, око 50.000 српских пензионера којима се дугује просечно по 81 пензија по пензионеру", истакао је Линта.

Он је навео да је ту и проблем више од 800.000 катастарских парцела пољопривредног земљишта које је Хрватска одузела прогнаним Србима, "правним махинацијама путем судова".

"Велики број наших људи потражује динарску и девизну штедњу, хиљаде протераних Срба имају проблем, јер им није признат део радног стажа који су стекли пре рата и добрим делом није призната конвалидација радног стажа за време ратних дејстава. Имамо више од 10.000 српских породица чије су куће и станови срушени у класичним терористичким акцијама за време рата по хрватским градовима где није било ратних дејстава", објаснио је Линта.

Према његовим речима, Хрватска пуних 10 година избегавала да имплементира бечки споразум о сукцесији, у којем се "јасно каже да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена права која су имали на дан 31. децембар 1990. године, а сви уговори склопљени за време рата морају бити проглашени ништавним".

"Очекујемо да хрватска страна, која инсистира на решавању отворених питања, прихвати иницијативу са наше стране да се формира једна српско-хрватска међудржавна комисија за имплементацију бечког споразума", указао је Линта.