Већа транспарентност јавних набавки након поплава

Како је истакнуто на данашњој конференцији за новинаре, истраживање "Јавне набавке након поплава, шта је урађено и како даље" спроведено је због интересовања јавности за обнову након поплава због претходних лоших искустава на обновама након елементарних непогода и одступања јавних набавки од закона, преноси Бета.

Програмски директор ТС Немања Ненадић рекао је да је ТС од септембра до децембра 2014. пратила поједине аспекте јавних набавки радова код којих је примењена посебна процедура из Закона о отклањању последица поплава у Србији, а са циљем да утврди ефекте прописаних одступања од редовниог поступка из Закона о јавним набавкама.

Нагласио је да је ТС у том периоду пратила укупно 77 поступака јавних набавки од чега је 45 анализирано са становишта спровођења поступака и плаћања по ситуацијама на основу закључених уговора и извршених радова.

Према речима Ненадића, у 18 случајева извршена је и независна верификација изведених радова на лицу места, док је у другим случајевима анализа вршена на основу документације јавних предузећа и Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја.

Ненадић је нагласио да је највећи страх био да ће у поступцима јавних набавки порасти употреба преговарачких поступака по хитности, али су анализе показале да до тога није дошло зато што је Закон о отклањању последица поплава предвидео доста кратке рокове за спровођење набавки чиме је обесмислио преговарање због хитности.

"У погледу транспарентности поступака, она је била на већем нивоу него што је уобичајно. Сва обавезна документа за ове набавке била су оглашена на веб страницама јавних предузећа која су их спроводила и владине канцеларије, као и на порталу јавних набавки", рекао је Ненадић.

Проблеми који су уочени, како је нагласио Ненадић, нису се много разликовали од оних који се јављају код редовних набавки, а главни идентификовани проблем је био веома мала конкуренција, прецизније просечан прој понуда био је испод три, а то је као и код других јавних набавки у Србији.

"Нема основа да се закључи да су одредбе посебног закона утицале да се конкуренција додатно смањи", рекао је Ненадић.

Сматра да надзор треба да се успостави као правило, па макар се вршио на узорку, на сваку десету набавку.

Ангажовање истих добављача

На данашњој конференцији је изнето и да је пројекат показао да је запажена појава код ових јавних набавки била и ангажовање истих добављача, односно највише уговора додељено је Водопривредном предузећу "Ћуприја".

Наглашено је и да је запажено да су разлике између процењене вредности набавке и износа понуде која је прихваћена на тендеру биле веома мале и да су само у ретким случајевима прелазиле пет одсто, а биле су и испод један одсто.

Директор Канцеларије за обнову поплављених подручја Марко Благојевић рекао је да у Србији до прошлогодишњих поплава није забележена таква ситуација у којој је две трећине територија било под водом и да тај поступак обнове није могао да се води као што је то до тада рађено.

Према његовим речима, процес је морао да буде постављен на новим основама пре свега транспарентности, али је веома била важна и брзина и одговорно понашање.

"Циљна група овог процеса нису само билио поплављени, већи и 7,2 милиона грађана, као и донатори који су давали новац. Наша обавеза је била да се понашамо одговорно према свима", рекао је Благојевић.

Подсетио је да је до сада 4,5 милијарди динара исплаћено људима који су претрпели штете од поплава и да се на сајту Канцеларије могу видети имена свих који су добили новац, као и имена оних који су донирали помоћ.

"Драго ми је што је закључак ове анализе не само то да је тај процес постављен на добрим основама и да је спроведен у складу са елементарним стандардима већ да би се из таквог и истог могле извући поуке и да се у складу са таквим процесом мења и редовно законодавство", каже Благојевић.

Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Петер Буркхард рекао је да је процена да су прошлогодишње поплаве у Србији причиниле штету на инфраструктури, јавним установама, приватним кућама грађана, привреди и пољопривреди, од преко 1,5 милијарди евра.