четвртак, 01.01.2015, 19:30 -> 19:59
štampajПоследњи Мохиканац са Торника
Још само једно огњиште села на обронцима Торника није угашено, а крај њега је у нову и у своју 89. годину, као последњи Мохиканац, ушао један зачуђујуће виталан и ведар Златиборац. Не хаје ни за снег, ни за мраз.
Повремено напусти планину и сиђе деци – у кућу ближе цивилизацији, јер верује да су му природа, рад и ред обезбедили дуговечност и здравље.
Овде као да су се барем два века саплела и прескочила свакодневицу. Ни струје, ни водовода, ни доброг пута. Ипак, Срећко и његова кобила Ласта задовољнији су од оних који уз благодети цивилизације – деле и нервозе и болести.
"Разговарам и са мачком и са гавранима који пролете... питам их куда иду, куд лутају. И не фали ми ништа, кaо да сам у неком рају", каже Срећко Ковачевић из села Завојица.
Срећко верује у рад као најважнији услов напретка и благостања, па чак и када је остао сам, ту где су се некада низали катуни и белела стада.
Срећко каже да рад одувек цени, "поготово сад кад је сам, кад нема никога поред себе".
Ласта га, кад пожели, однесе до деце, у село крај магистрале. А породица и пријатељи, путници и ловци, свраћају му редовно, у брвнару, која се никада не закључава.
"Њему никад није проблем да спреми и скува. То је код њега кô народна кухиња", каже Жељко Марјановић из Доброселице.
А и снегови и вукови овде су део оног, природног поретка – како дођу, тако и оду.
Кад се човек продере, вук побегне од човека. Ретко кад курјак нападне човека, мирно каже Срећко.
"Кад дохватим лопату часком растурим снег тамо-амо... да могу да положим овцама", додаје Срећко.
Повремено напусти планину и сиђе деци – у кућу ближе цивилизацији, јер верује да су му природа, рад и ред обезбедили дуговечност и здравље.
И док, све ближи десетој деценији, пребира по сећањима, Срећко је одавно одмерио шта је за срећу важно.
"И државу да даш ако нема човек слоге и љубави, џаба је", каже Срећко Ковачевић.
И ноћ пада, гости се испраћају, под кровом је топло и мирише боровина, отишао још један дан и још једна година. Мало предаха и до новог јутра, ето сна мирног, окрепљујућег.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 4
Пошаљи коментар