Kолико грађане коштају јавне агенције

Када је реч о јавним агенцијама, мало тога је јавно. Нагађа се да пореске обвезнике Србије годишње коштају више стотина милиона евра. На основу овлашћења која им је држава поверила, бројне агенције зарађују наплаћујући услуге које су, по мишљењу Уније послодаваца, превисоке.

У Унији послодаваца Србије су уверени да су многе непотребне, да им се надлежности преклапају и да би корисније било улагати у привреду него у агенције.

Према њиховој рачуници у земљи их има више од 100, док их у западноевропским земљама, истичу, нема више од 10-ак.

Директор Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић подсећа да је 2012. укинутно седам агенција, али се тада, како каже, стало. "У међувремену је пронађено да треба да се оснује нових пет тако да смо практично на истом месту", каже Атанацковић.

У Министарству државне управе и локалне самоуправе кажу да у сарадњи са другим министарствима, а уз подршку Светске банке и Европске уније, анализирају пре свега сврсисходност таквих агенција.

"Поред могућег укидања одређених агенција, решења која се разматрају свакако су и њихово спајање са другим сродним институцијама, "враћање" у ресорно министарство, реорганизација итд. Очекујемо да ћемо имати конкретне предлоге и решења на пролеће 2015. године", саопштавају у Министарству.

Државна ревизија рад јавних агенција контролише од 2009. Од око стотину, колико се спекулише да их у Србији има, било је у пет таквих агенција и у свакој утврдила неправилности. Поднета су четири захтева за покретање прекршајног поступка и једна кривична пријава.

Врховни државни ревизор Љубица Јанковић Андријевић каже да су скоро код свих агенција утврдили да баш нису поштовали одредбе Закона о буџету по којем су у обавезни да најмање 50 посто исказане добити уплате у буџет.

"Много су значајније неправилности у вези са невршењем пописа и невођењем бриге о имовини. Било је непоштовања интерних аката, па су исплаћивали плате веће него што је било предвиђено интерним актом", каже врховни државни ревизор.

Од 10 јавних агенција којима смо се обратили, после више од две недеље одговориле су нам четири и доставиле податке о зарадама у првих десет месеци ове године.

У Агенцији за осигурање депозита је просечна основна нето зарада 109.840 динара, у Агенцији за страна улагања и промоцију извоза 92.434, у Агенцији за борбу против корупције у фебруару без солидарног пореза износила је 86.731 динар, а у Агенцији за управљање лукама без солидарног пореза 71.986 динара. У Србији је просечна нето зарада у октобру износила 44.938 динара.

Просечна нето зарада директорке Агенције за борбу против корупције без солидарног пореза је 210.287 динара, просечна основна нето зарада директора Агенције за осигурање депозита је 147.490, директор Агенције за страна улагања и промоцију извоза 142.267 , а директор Агенције за управљање лукама без солидарног пореза зарађује 138.181 динар.

У организацији Транспарентност Србија сматрају да је велики број јавних агенција основан јер за њих нису важила правила државне управе.

"Кад је реч о запошљавњу кадрова, а не оним правилима која се односе на министарства, дакле, где су ти услови много строжи и формалнији. Такође та органичења нису увек била једнака у платама", рекао је Немања Ненадић из "Транспарентности Србија". Ситуацију отежавају и различите дефиниције "шта је јавна агенција", па их је за сада немогуће избројати.