Просветари одлучују о наставку штрајка

Помињу се једнодневна обустава наставе, потпуни прекид рада или незакључивање оцена на крају првог полугодишта.

Контролна вежба је одржана у одељењу седмог разреда Основне школе "Владимир Назор" у Београду. Професор им је рекао да ће имати шест питања јер су часови краћи. После пола сата час је готов. Кад дође до тестирања, недостаје оних 15 минута, кажу ученици. Чак и кад је на папиру мање питања.

"И нама овај штрајк не одговара. Штети и деци и нама, нарочито ако се одужи. У нашем је интересу да се неки договор што пре постигне и са Министарством просвете и са Министарством финансија", каже Миљан Мићуновић, наставник географије.

Док се просветари и министарства не договоре, штрајк се наставља у, према подацима синдиката, више од хиљаду школа. У неким, звоно се оглашава редовно – после 45 минута.

Нема, међутим, ученика у клупама, јер професори напусте час после пола сата. У овој школи наставници који у краћим часовима не виде начин да се изборе за бољи стандард, изгубљено надокнаде по завршетку наставе.

"Не значи да ако волим свој посао да треба да будем особа која не мора да буде плаћена. Из дана у дан чекам резултате преговора у нади да ће донети решење које ће бити добро за нас, а самим тим и за образовање", каже Марија Брзајић, наставница српског језика.

Ђацима, по обичају, углавном не смета што решење које би вратило устаљени ред у школе није на видику. И у четвртој недељи штрајка просветари понављају – просечна плата и пре него што је смањена, била је испод републичког просека. На рачуну им је од децембра око 39.000, а 80 одсто њих има високо образовање.

Унија: У буџету има места за веће плате наставника

Унија синдиката просветних радника Србије саопштила је да нису добили податке од министра просвете Срђана Вербића о запосленима у просвети и сумњају да у расположивим буџетским средствима има места за веће плате просветних радника.

"Има много ставки у буџету кроз које неконтролисано цуре велика средства, због чега је Унија од министра просвете и његовог помоћника за финансијска питања захтевала да нам се доставе подаци којима располаже Управа за трезор о запосленима у просвети, а које запослени добијају на својим исплатним листићима", навела је Унија у саопштењу.

Кажу да нису добили тражене податке и да сумњају да ће их добити, јер "када су последњи пут имали у њих увид, 2008. године, откривено је да се "огромна средства нерационално користе".

Унија каже да пара за просвету нема јер министар наставља "ирационално инсистирање на запошљавању нових људи", иако зна да има више од 20.000 наставника без пуне норме часова.

"Пара за просвету нема, јер се за специјализоване услуге троши, невероватних, скоро 15 милијарди динара, а списак пројеката најчешће нема никакве везе са просветом, јер се на име субвенција разним непрофитним предузећима и невладиним организацијама издваја близу 600 милиона динара, што такође нема никакве везе са просветом", саопштила је Унија.

Како су навели, за бесплатне уџбенике се издваја око 830 милиона динара, уместо да се дају само социјалним категоријама, у систему има више од 2.500 нестручних наставника.

"Само овим мерама, број запослених са непуном нормом би се за годину дана смањио за осам до десет хиљада, а укупан број запослених за близу 5.000, чиме би се уштедело знатно више средстава него што ће се добити умањењем зарада најобразованијим радницима у просвети", рекли су из Уније синдиката просветних радника Србије.