Опасан отпад препрека на путу ка ЕУ

Само прошле године у Србији је произведено око 8,7 милиона тона отпада, од тога је 600.000 тона опасан отпад. Највећи део за сада се углавном депонује тамо где је и настао, а рециклира се тек десет одсто.

"Србија се пре две недеље на билатералном скринингу у Бриселу обавезала да ће усвојити оквирну директиву о отпаду. Та директива нам неће дозволити да након 2020. више депонујемо отпад, а поред тога, биће прописано колико се може спалити а колико рециклирати", каже директор Агенције за животну средину Филип Радовић.

Агенција за заштиту животне средине поднеће 5.800 пријава против предузећа која у прошлој години нису доставила податке о произведеним врстама, количинама отпада и начину поступања с тим отпадом. Податке о отпаду доставило је само 1.400 постројења, а око 200 постројења су велики загађивачи.

"Ми у Војводини имамо специфичан случај везан за коришћење нафте. Постоји више од стотину нафтних исплака граба који практично загађују пољопривредно земљиште, површинске и подземне воде и представљају опасност за животну средину и људе", истиче покрајински секретар за заштиту животне средине и одрживи развој Слободан Пузовић.

Инспекција за заштиту животне средине је у чак 70 предузећа у реструктурирању и стечају затекла велике количине опасног отпада старог и више деценија. Проблем ће морати да решава држава.

"У буџету за 2015. планирали смо средства и она ће бити доступна већ почетком следеће године. Пројекти који ће ући у збрињавање ове врсте отпада су они за које је неопходно хитно реаговање. Дакле, тамо где је ускладиштен опасан отпад који пре свега представља значајни ризик по животну средину и здравље људи", објашњава начелница Одељења за управљање отпадом у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Радмила Шеровић.

Иако су за то још пре десет година одобрена средства из европских фондова, Србија још нема постројење за прераду опасног отпада.