Прича о смрзнутом војнику

У галерији Српске академије наука и уметности у уторак је затворена изложба поводом стоте годишњице од почетка Првог светског рата. На њој је готово месец дана било представљено стваралаштво двојице учесника тог рата - фотографа Ристе Марјановића и сликара Васе Ешкићевића. Та изложба је, изгледа, да донела и једно ново откриће.

Пред фотографијом Ристе Марјановића леди се поглед сваки пут кад се сећамо Великог рата. Смрзнути војник са пушком век касније збуњује историчаре - да ли је реч о илустрацији за страдање Срба у Првом светском или историјски документ из Првог балканског рата?

Први се то запитао историчар Саша Ружесковић листајући часопис о Балканским ратовима објављен 1913.

"Видео сам ову фотографију коју сам знао од малена, јер сам је сретао и у историјским уџбеницима, видео сам да је објављена 3. марта 1913. значи да је снимљена 1912. или 1913. и да није никако из Првог светског рата, током повлачења преко Албаније него да је снимљена у Албанији у Првом Балканском рату", каже Ружесковић. 

Данило Шаренац из Института за савремену историју рекао је да та фотографија јесте важан историјски извор.

"Она на један симболичан начин представља и страдање касније 1915. али било би боље да можемо на некој наредној изложби да имамо тачне податке о фотографији", навео је Шаренац.

Историчари не сумњају само у датум када је фотографија снимљена.

"Могуће је да је српски војник обукао унифoрму, да је узео заробљену пушку али на основу тих спољних обележја на овој фотографији је османски војник", рекао је Ружесковић. 

Шаренац сматра да се према фотографијама односимо доста нехајно у домаћој историографији и за многе фотографије не знамо ко се на њима налази, а посебно су нам непознати услови у којима су снимљене.

И то није једина фотографија из борбе за ослобођење од Турака која је послужила као илустрација за борбе против Аустроугара. У истој униформи, са истим оружјем, били су чак и исти војници. Најпотресније слике из сва три рата сведочиле су о страдању српских војника у Великом рату на изложбама у Паризу, Лондону и Њујорку.

Ружесковић каже да је Риста Марјановић у Балканским ратовима ратовао фотоапаратом најбоље што је могао.

Монтирање слика старо је колико и ратна фотографија, објашњава Вељко Ђуровић, сниматељ са фронтова од Никарагве до Ирака. Од када се фотоапарат први пут појавио на бојишту у Кримском рату средином 19. века. Зато Ристи Марјановићу нема шта да замери.

Ратни сниматељ Вељко Ђуровић каже из ове перспективе то јесте гаф, то јесте грешка - али да из оне можда и није.

"Мислим да те фотографије које имају велико значење за историју једног народа да је погрешно живети у заблуди и да је то то", сматра Ђуровић. 

Француски војни архив чува фотографију српске артиљерије на бојном пољу. Или је она ипак настала пре рата. Сумње и у фотографије чувеног Роберта Капе. Да ли је култна фотографија из шпанског Грађанског рата заиста моменат када је борца погодио метак или само одглумљена сцена?