Половина антибиотика деци непотребно преписана

Др Бојана Божић из Института за фармакологију је, представљајући резултате истраживања "Употреба антибиотика у педијатрији 2011–2013" на Медицинском факултету, рекла да се Србија, у односу на европске земље, по прописивању антибиотика налази на убедљиво првом месту, преноси Танјуг. 

Стопа преписаних антибиотика (годишње на 1.000 малишана) у 2013. години била је 1.365, док је, рецимо, у Холандији та стопа била 282, у Шведској 353, Данској 385, Великој Британији 511, Естонији 616, Ирској 621, Немачкој 695 и Италији 1.151.

"Овакав вид злоупотребе антибиотика, као и често прописивање антибиотика широког спектра, доводи до појаве бактеријске резистенције, који није само проблем у Србији, већ је глобални проблем", додаје др Бојана Божић из Института за фармакологију.

Она каже да је нашој популацији највише преписаних антибиотика било за узраст од два до 23 месеца старости, да је најчешће преписиван антибиотик био "амоксицилин", и то у 33 одсто случајева.

"Свако друго дете у Србији је примило макар један антибиотик током године, док је свако пето примило три или више антибиотика", наглашава др Божић.

Додаје да се повећано преписивање антибиотика запажа током зимских дана од октобра до марта када су у порасту вирусне инфекције, што је још један показатељ нерационалне примене антибиотика.

"Најчешће индикације за терапију антибиотицима код деце биле су акутно запаљење крајника, запаљење средњег ува, акутни бронхитис", појашњава Божићева и додаје да се према последњим смерницама "Националног водича употребе антибиотика" та врста терапије не саветује у случају акутног бронхитиса и тонзилофарингитиса.

Ауторка истраживања каже да посебно забрињава честа употреба антибиотика "хинолона" за децу од рођења до навршеног првог месеца, с обзиром на то, како каже, да се зна да "хинолони" могу довести до оштећења хрскавице и зглобова и једина оправдана индикација за преписивање тог лека су животно угрожавајућа стања.