Јачање полиције кључно за Србију

У анализи Београдског центра за безбедносну политику наводи се да је Србија део балканске руте преко које се сваке године прокријумчари око 85 тона хероина, највише је на Балкану погођена ирегуларним миграцијама, док коришћење возила украдених у ЕУ представља озбиљан проблем, преноси Бета.

"То су кључни разлози због којих је потребно испунити европске стандарде полицијске сарадње који су саставни део преговора Србије са Унијом у Поглављу 24", оцењују истраживачи Београдског центра у анализи.

Како се додаје, потписивање оперативног споразума почетком 2014. године са европском полицијском агенцијом Еуропол тек је почетак испуњавања европских стандарда полицијске сарадње у Србији.

У даљем процесу преговора у Поглављу 24 биће потребно да се Србија усклади са Еурополовом методологијом процене претње од организованог криминала.

Недовољне аналитичке способности српске полиције да предвиде деловање криминалних група оцењене су као слабост у овогодишњем извештају Европске комисије.

"Још није развијена пракса израде стратешких процена претњи од организованог криминала која је у складу са методологијом Еуропола. Црна Гора је, на пример, у новембру 2013. године објавила прву процену опасности од организованог криминала", наводи се у анализи.

Како се додаје, биће потребно и да се Србија усклађује и на плану прекограничне сарадње у сузбијању тероризма и прекограничног криминала, као и размене података између полиција.

"Отежавајућа чињеница за Србију је да на националном нивоу не постоји јединствен и стандардизован начин управљања подацима између полиције и правосудних органа", наводи се у анализи.

Додаје се да је потребно изградити систем који ће омогућити размену ДНК анализа, дактилоскопских података и информација о регистарским таблицама моторних возила, али да се притом, како се истиче, мора обезбедити да се заштите лични подаци.

Посебан изазов за Србију представља полицијска сарадња с Косовом, која се, како се оцењује, преко Еулекса сада не одвија успешно, иако је "ограничени напредак" постигнут отварањем координационих јединица у Београду и Приштини за размену полицијских података.

Констатује се да "интензитет полицијске сарадње између Косова и Србије највише зависи од наставка дијалога Београда и Приштине".

У анализи се истиче да је у оквиру преговора о чланству важно да акциони план за поглавље 24 буде квалитетан и детаљан, као и да би процес полицијске сарадње требало да воде полицајци професионалци са искуством на плану полицијске сарадње, а не политичари.