Еутаназија – "за" и "против"

Еутаназија је омогућена у више европских земаља, а Белгија је постала прва земља на свету која је дозволила еутаназију.

У овом тренутку у Србији, према Закону о заштити здравља из 2005. у одређеним ситуацијама одобрава се такозвана пасивна еутаназија, у свим другим ситуацијама, еутаназија је убиство и кривично дело, са могућом казном затвора од шест месеци до пет година.

"Нисам могао да поверујем да постоје званичне идеје да размишљамо о еутаназији, када имамо много важније проблеме у оквиру здравственог система које треба решавати", рекао је професор др Слободан Савић са Института за судску медицину.

Према дефиницији, еутаназија је добра, лака смрт, убиство из милосрђа. То је милосрдно дело брзе, лаке и безболне смрти особе која је оболела од тешке и неизлечиве болести. Може бити вољна и невољна.

"Вољна укључује свесну одлуку особе која жели да се над њом изврши еутаназија. То је особа која је оболела и пати", објашњава професор др Горана Дедић са Клинике за психијатрију ВМА.

Истиче да су у невољној еутаназији укључене тзв. вољене особе или законски заступници.

Може бити и акативна, уколико укључује и лекара у процесу извршења, или пасивна, уколико се пацијент налази на респиратору, или у коми, па се не предузима даље лечење

Лекари који су се Хипократовом заклетвом обавезали да се боре за људски живот до последњег тренутка, противе се легализацији убиства из милосрђа.

Председница Одбора Скупштине Србије за здравље и породицу др Славица Ђукић Дејановић оштро се противи еутаназији из два разлога.

"Први разлог је што никада не знате ако неко болује од неке болестиу ком ће тренутку бити откривен лек који ће бити спасоносан за ту болест. С друге стране лекар и медицинска струка по својој природи мора помагати живот, а не смрт. Помоћ у добровољном самоуништењу је за мене апсолутно неетична и нисам за еутаназију", рекла је Ђукић Дејановић.

Доктор Савић подсећа на Хипократову заклетву и реченицу "никоме нећу, чак и ако ме замоли, приписати смртоносан отров".

Докторка Горана Дедић објашњава да је разлог за увођење еутаназије управо у патњи пацијената. "Статистика управо и говори да је дијагноза која је најчешће разлог да се пацијент одлучује вољно, или његова породица за невољну еутаназију заправо од тешке и неизлечиве болести - на првом месту карцином и сида", каже др Дедић.

Еутаназија се најчешће извршава у кући, а на другом месту у болници. Врло ретко се извршава у домовима старих, рекла је Горана Дедић.

Недавно истраживање спроведено у 12 западноевропских држава показало је да већина становника подржава еутаназију, чак 87 одсто Немаца је за то, док је у Грчкој подршка убиству из милосрђа најнижа - 52 одсто. Оваквих истраживања код нас није било.