Све више наставника, а све мање ђака

У последње две године без посла је остало 130 професора. Разлог је све мање деце али и све слабија заинтересованост за поједина занимања. Тако су, иако перспективни, поједини занати отишли у заборав.

"Имали смо два образовна профила у једном одељењу, са петнаест ученика, али и то мало одељење је почело да се осипа. Тако смо од та два одељења ја и још једна колегиница остале нераспоређене и на листи смо технолошких вишкова", објашњава професорка кожарства и текстила Мирјана Пауновић Костић.

Прекобројних је највише међу професорима ликовног, музичног, физичког, историје и географије. Да је деце све мање а професора све више, сведочи, кажу синдикати, и десетогодишња статистика.

"Изгубили смо 230.000 ђака из система, а повећали смо просвету за 10.000 људи. Сада смо дошли у ситуацију да имамо 20.000, можда и 30.000 људи који немају пун фонд часова. Испадамо један непребројив систем, а оно што Министарство треба да уради је да преброји људе", каже Јасна Јанковић из Уније синдиката запослених у просвети.

Из Министарства одговарају да је у просветном систему између 103.000 и 106.000 запослених. Објашњавају зашто се подаци о технолошким вишковима разликују од оних које имају синдикати.

"Они броје и просветне раднике који су примљени с одређеним процентом. Ако је неко примљен у радни однос са тридесет, педест или сто одсто, он је са толико примљен и ми те не рачунамо. Рачунамо оне који су са одређеном нормом примљени, па су изгубили део те норме. Наше цифре су апсолутно тачне, дакле 4.875 људи је укупно ове и прошле године технолошки вишак", објашњава помоћник министра просвете Зоран Костић.

Надлежни наводе и да на одређено време тренутно ради више од 10.000 људи. Око 3.000 вероучитеља ангажовано је по уговору. Иако синдикати замерају што директори често, уместо с листе технолошких вишкова, запошљавају неког са стране, надлежни тврде да инспекција реагује на сваку пријаву.

"Начелник школске управе истог тренутка реагује и одмах мора да се врати човек који је на листи, да се он прими, а не да се расписује конкурс. Или ако се тражи да се распише конкурс, начелник школске управе је тај који каже 'не могу, имам листу технолошких вишкова'", истиче Костић.

Проблем би могао да буде решен уколико би средња школа била обавезна и ако би у одељењу било највише 25 ученика. За такво решење нема ни довољно новца, а ни простора, истичу надлежни.