Особе са менталним сметњама занемарене

Пацијенти који годинама остају у психијатријским болницама губе све социјалне склоности, постају неспособни за живот и њима се поставља као једино могуће решење живот у болници, а то би требало променити, каже заменик заштитника грађана Милош Јанковић.

Јанковић у изјави за Танјуг каже и да је један од највећих домета закона требало да буде деинституционализација, односно да се особе са менталним сметњама лече и живе у заједници, а не да до краја живота остају у психијатријским болницама. Додаје да до тога, међутим, није дошло.

Додаје да је Заштитник грађана био у посети психијатријским болницама и да је утисак да се ни закон, нити пратећи прописи који су донети а односе се на мере спутавања - везавања пацијената и изолације, не спроводе у потпуности.

"Регистри о случајевима везивања су неуредни, непотпуни, одлуке о везивању треба увек да доноси лекар или бар да да сагласност. То лице треба обилазити током периода у ком је везан", објашњава Јанковић.

Истиче да везивање не треба да буде казна, него последња мера да би се заштитио живот тог пацијента или других пацијената, али да се те законске одредбе правилника не спроводе у потпуности.

Каже да је Заштитник грађана покренуо поступак утврђивања "контроле законитости и правилности рада Одељења психијатрије у Шапцу" где је недавно након туче особа са менталним сметњама, претучени везан и тако преминуо.

Милош Јанковић каже да је током посете болницама запажено да се пацијенти третарају само лековима, да се пажња не посвећује психосоцијалној терапији и да не постоје садржаји који би развили њихове способности и припремили их за живот у заједници.

"Често се сусрећемо да су пацијенти смештени у великим собама, да су то дехуманизовани простори, не постоје никакви услови за аутономију пацијената, не постоје ормарићи где би они могли своје личне стрвари да држе", наглашава Јанковић.

Строга евиденција физичког спутавања пацијената

Директорка Специјалне болнице за психијатријске болести у Горњој Топоници, поред Ниша, Албина Станојевић каже да меру физичког спутавања психијатријског болесника, према новоусвојеној процедури, може да предложи само лекар психијатар који га лечи.

"Лекар је дужан да обавести старатеља пацијента да је дошло до физичког спутавања које траје до почетка деловање лека", каже Станојевићева.

Истиче да је недопустиво да пацијент дуго лежи физички спутан и да се о тој мери води строга евиденција која је доступна за инспекцијску контролу.

Станојевићева указује да болници често посећују међународне организације и тела које прате ову област, али и од стране инспекција из земље, заштитника грађана и заштитника права пацијената.

Приликом посете експерата из Комисије за превенцију тортуре и насиља вођа тима, како наводи, тражио је да проведе неколико сати са пацијентима на одељењу како би се уверио у истинитост навода особља и додаје да је после извесног времена тражио помоћ медицинског техничара да га изведе са одељења.

Лично се уверио да су склони да повређују једни друге, каже Станојевићева и додаје да је раније било случајева у овој болници да пацијент пацијента убије столицом (пре 15 година) или да један другог гурне и повреди га због чега је неопходно касније лечење у Клиничком центру.