Студентски протести некад и сад

Све док их маршал није потапшао по рамену, студенти су оштро протестовали против црвене буржоазије. На крилима светског покрета летели су и југословенски шездесетосмаши.

И кад смо деведесетих били мимо света, студенти су били први да на улицама обарају режим. Данашње академце критикују да "гуле ципеле" за "октобар два" и јефтинију пријаву испита.

"Како ћемо ми да се боримо за шире друштвене циљеве, ако наша егзистенција зависи од тога, ако нама базичне потребе нису задовољене?", питају чланови Покрета.

Желе да услови студирања буду нормални и да они који испуне услове успешно и студирају.

"Ово је једна борба против апатичности свих младих људи. Ово свакако јесте и системски проблем", наводе из Покрета.

Које је њихово место у историји студентских протеста ако се не боре за више друштвене циљеве?

"Сматрамо да није часно да се бавимо политиком док се бавимо студентским правима", истиче Игор Граић, заменик председника СКОНУС-а.

Како наводи потпредседник СКОНУС-а Петар Ристић, овај протест је у вези са садашњошћу, а они су ту да одбране права својих колега како не би били принуђени да напусте студије.

Да ли су ипак данашњи студенти неправедно оптужени да су њихови захтеви исувише практични? Можда су се и опаметили кад своје захтеве своде на чисто студентске интересе. То потврђује професрока Марија Богдановић, која је деведесетих активно учествовала у студентским протестима.

"Ако кажете да су ово превише практични разлози због којих се они сада буне, мислим да је то потпуно оправдано. Друштво је комерцијаизовано, потпуно је разбијено и за шта би се друго они бунили него да заврше студије. Студенти имају утисак да су испуштени и они не виде други начин да постану видљиви", истиче Богдановићева.

Шездесетосмаши су тражили "више комунизма", студенти осамдесетих "више национализма", деведесетих "више демократије". Овог пута - боље образовање. И министар им је поручио да су у праву.