Нема заражених еболом у Србији

Дарко Ножић је, у изјави новинарима на ВМА, поручио да је та медицинска установа увек спремна за сва актуелна дешвања у свету, нарочито када је у питању медицина, објаснивши да је процедура за борбу против еболе одавно утврђена и да су већ почеле превентивне припреме, преноси Танјуг.

Истакао је да је извршена припрема заштитне опреме, постеља за евентуалне пацијенте, да су утврђене руте путева којим ће пролазити они који стигну у земљу, а који су евентуално заражени, начин на који ће доћи у ВМА...

"Припрема подразумева и обезбеђивање адекватних лекова. Знамо да нема специфичних лекова, али начин да се дође до крви и одговарајућих инфузија. То је комплексан процес који ВМА ради како би се припремила за еболу", рекао је Ножић.

Према његовим речима, припрема за борбу против те болести подразумеа и психолошки рад са здравственим особљем.

"Подразумева и психилошку припрему здравственог особља, имајући у виду да је велики број здравствених радника у западној Африци подлегао еболи. Ишли смо по принципу добровољности, и имали смо малтене стопроцентни одзив", истакао је Ножић.

Начелник Клинике за инфективне болести ВМА је поручио да у Србији нема пацијената оболелих од еболе, али да има оних који се налазе под надзором.

"Надзор значи да је неко био у Африци па седи код куће и јавља се ако му није добро. За сада нема сумње на болесне, надам се да неће бити, али ако буде, ми смо спремни", поручио је Ножић.

Институт за јавно здравље "Батут": Здравствени систем спреман

Епидемиолог Института за јавно здравље "Батут" Бојана Гргић изјавила је да у Србији нема еболе и да је здравствени систем спреман да адекватно реагује уколико се болест појави.

Гргић је рекла Танјугу да је под здравствени надзор у последња два и по месеца стављено 720 људи, од тога су 93 особе дошле из угроженог подручја где се шири ебола - Гвинеје, Либерије и Сијера Леонеа.

Здравствени надзор, како објашњава, подразумева да се прати здравствено стање особа које се враћају из угроженог подручја и то у складу са решењем које добијају на аеродрому од санитарних инспектора.

"То не подразумева ограничење слободе кретања, већ обавеза да се у складу са решењем јаве надлежној епидемиолошкој служби. Од њих добијају прецизна упутства како да се понашају", нагласила је Гргић.

Додала је да све особе које су под здравственим надзором морају током 21 дана, колико траје инкубација болести, да мере температуру два пута дневно.

У случају да се појаве симптоми еболе, јављају се епидемиологу "који доноси процену на основу клиничке слике о даљем поступању".

"Референтне инфективне клинике у Београду, Новом Саду и Нишу спремне су за случај сумње или појаву оболевања од еболе", нагласила је Гргић и додала да ће се у случају појаве болести такве особе смештати у изолацију и одређивати особље које ће се бринути о њима.

У Инфективној клиници у Београду збринута су била три пацијента за које се посумњало да су заражени, а Гргић каже да је од једног пацијента узет узорак који је послат у референтну лабораторију у Хамбургу, али да је узорак био негативан.

Велики проблем за све земље представљају азиланти који илегално прелазе гранични прелаз, али Гргић каже да се и они стављају под здравствени надзор чим дођу у центре за смештај.

"Они прелазе дуг пут пре него што стигну у нашу земљу. Тај пут је дужи од 21 дана, колико траје период инкубације на еболу", додала је Гргић.

Републичка стручна комисија за заразне болести и до сада је пратила епидемиолошку ситуацију, а како каже Гргић, предузимане су све мере у складу са препорукама Светске здравствене организације.

"Србија не заостаје за осталим земљама и потпуности је у складу са препорукама СЗО", закључила је Гргић.