Марсељ, 80 година од убиства краља Александра

Главна авенија у Марсељу чува сећање на дан када је 1934. убијен мир у Европи. Победник у рату 46-годишњи краљ суочава се са великим проблемима у миру.

У прву званичну посету Француској, где га је у Паризу чекао председник Ле Брен, стиже преко Марсеља да би се захвалио граду који је прихватио рањене српске војнике и избеглице у Првом светском рату.

После двадесетак минута и неколико стотина метара на француском тлу из масе која је изашла да га поздрави истрчава припадник ВМРО Владо Черноземски и смртно га рањава. Због неадекватне медицинске помоћи ускоро је преминуо и француски шеф дипломатије. 

"Краљ Александар и Луј Барту су прве жртве Другог светског рата. Србија је данас у процесу приступања Европској унији. Француска, која је подржава на том путу, жели да заједно са Србијом гради мир и стабилност у Европи који су посебно важни за регион Балкана. То је одговорност свих нас овде", каже државни секретар Министарства спољних послова Француске Арлем Дезир.

Свечаностима поводом годишњице смрти Александра Првог Карађорђевића присуствовала је званична делегација Србије предвођена Радославом Павловићем, саветником председника Србије, као и принц Александар Други и принцеза Катарина, у пратњи председавајућег Крунског савета Драгомира Ацовића.

"Морамо да поштујемо нашу историју, али да немамо више ратове и наш циљ је да будемо члан Европске уније", рекао је принц Александар Други. 

Главна церемонија одржана је код споменика борцима Солунског фронта којима је такође одата почаст.

Представници две земље који су први пут заједно организовали комеморацију посетили су Историјски музеј Марсеља и Српско војничко гробље у Тулону.

"Ово је дан када се сећамо и кад нас опомиње да смо дозволили ми и две генреације испред нас да намерно заборавимо шта је Велики рат, величину наше војске, озбиљност, темељност, значај за Европу улоге краља Александра и да се заједно са Французима подсетимо на велику Француску и велике људе оне епохе", рекао је изасланик председника Србије Радослав Павловић.

Многа питања остаће без одговора, међутим, оно на које се још чека одговор јесте зашто јавности ни после 80 година није доступан извештај француске државне комисије која је истраживала убиство краља Александра.