Први корак у системском збрињавању умирућих

У Србији расте број оболелих од карцинома, а само у Београду за десет година забележено је повећање броја оболелих за 16 одсто.

Драгољуб Станковић је пре две године био на корак до смрти. Борбу против рака олакшавају му палијативни стручњаци. Сада храбро праве прве кораке ка опоравку.

"Верујте да сам ја био испод 50 килограма, лежао сам на боку десне стране, сви су мислили да сма полумртав. Сад могу сам да устанем, то је најбитније", причa Драгољуб.

Палијативна медицина дуго је била непознаница и за лекаре и за грађане.

Пројекат за "Развој палијативне медицине у Србији", који финасира Европска унија покренут је 2011. године. После три године, едуковано је 1.200 здравствених радника, отворене су палијативне јединице.

Помоћник министра здравља проф. др Предраг Саздановић наводи да је у почетку је планирано да палијативне јединице буду отворене у 24 здравствене установе хоспиталног типа, а урађене су у 19.

"Требало је да јединице буду у сва четири клиничка центра - одрађено је у једном, а започето у другом", каже професор Саздановић.

Национални координатор пројекта за палијативно збрињавање др Наташа Милићевић упозорава да број јединица који је предвиђен стратегијом, што је 300 кревета, није довољан за целу Србију.

"Требало би да буде бар још толико, да би онај концепт био задовољавајући. Али и то је нешто с обзиром на то да нисмо имали ништа", истиће др Милићевић.

Србија има и хуманитарну организацију која девет година бесплатно брине о најтежим онколошким болесницима. "Белхоспис" успева да збрине до 400 пацијента што је, у односу на укупан број оболелих, веома мало.

"Ми смо ту допуна здравственом систему и за неки већи број пацијената, мораћемо да порадимо на одрживости и ширењу наше приче", наглашава Ивана Тодоровић из "Белхосписа"

Темељ је постављен, али до крова дуг је пут. Пројакт се завршава за мање од два месеца.

"Ми треба да изађемо са детаљним планом пред делегацију ЕУ, комисију за ИПА пројкте али је то суштински наставак", каже професор Саздановић.

У двадесет хиљада породица у земљи неко од укућана је неизлечиво болестан. Њихов број из године у годину расте, па ће потреба за палијативним збрињавањем бити све већа.