Стара ствар у Новом Бечеју

Слава је за Госпојину у Новом Бечеју. Велика је. И Госпојина и слава. То је време када ово место на средини Баната заживи у пуном сјају. Све је почело парадом коња и запрега у време пре двадесетак година, па прерасло у седам дана феште, са највећим музичким звездама и са више од 100.000 посетилаца. После "Гуче", "Егзита" и "Бир феста", највише људи окупи се у Новом Бечеју, на обали Тисе, за Велику Госпојину.

Лако је било организовати Новобечејце да упрегну коње и да се провозају главном улицом све до Тисе. Добрих коња овде има много, а власници уживају у надметању. За ово место важи правило да деца прво науче да јашу па тек онда да возе бицикл. Дуга је традиција у одгајивању коња, кажу да овде нема свадбе ако се младенци не провозају у кочији. Када израчунају колико кошта њихов хоби, јасно је да су у великом минусу, али оно што волиш нема цену.

Али постоји нешто вредније Новобечејцима и од њихових коња, то је Тиса. За ову реку путописац Евлија Челебија каже да је пола вода, а пола риба. Толико је богата.

"Један од најважнијих водених токова све до појаве железнице била је између осталог и река Тиса. Нови Бечеј је пред сам колапс Аустроугарске имао страховит речни промет, по магацину у Новом Бечеју и оном у Ротердаму се баждарила светска цена жита", подсећа познавалац Тисе и Новобечејац Воја Вијатов.

Тиса раздваја Нови од Старог Бечеја. Занимљиво је да је Нови Бечеј настао пре, како га овде зову, Старог Бечеја. Због најезде Турака људи из Бечеја прешли су преко Тисе у Бачку и ту су основали место које су назвали исто – Бечеј. Када је потписан мир, Бечејци су се вратили назад и свом Старом Бечеју дали ново име, назвали су га Нови Бечеј. Али у једном периоду умало да Новобечејци остану без реке.

"Регулација Тисе је већ кренула, 1.500 километара је била дуга, а требало је да буде сведена на око 900. Трговци су захтевали због краћег путовања и многа места су остајале без Тисе, међу њима је било предвиђено да и Нови Бечеј остене без Тисе", каже хроничар Новог Бечеја Бане Војнов.

И тада је једна делегација из Новог Бечеја кренула у Беч да агитује, ми то данас кажемо лобира, за то да Тиса остане код Новог Бечеја, а да се крак сече на другом месту.

"Они су за тај посао добили одређена финансијска средства, водили су прецизну евиденцију колико су путовали, где су плаћали пиће, храну и где су појединој господи плаћали 'црвени фењер'. Тражили су мазалице где се најбоље подмазује где најбоље пролази, резултат је јасан – Нови Бечеј има Тису", констатује Војнов.

Знали су изгледа наши стари више од нас данас, имали су решење и за моћне Аустријанце. Ко зна, можда би рецепт могао да се примени и на ово време.

Тиса је заинтересовала многе познаваоце историје у свету. Постоје чак и писани трагови о томе да је чувени хунски краљ Атила Бич Божји сахрањен у овој реци. Прича иде и даље, и каже да је његово тело стављено у три ковчега и да се они налазе тамо где се мала река улива у Тису. Ако је то тачно, познаваоци Тисе кажу – то је баш ово острво у Новом Бечеју. До сада нико озбиљније није претражио острво и проверио да ли има истине у овим причама.

Није легенда да је на обали Тисе некада било више од 50 чарди. Због трговине, било је потребе за великим бројем угоститељских објеката. Ту су се уз музику, рибу и вино најбоље склапали послови. Данас су у Новом Бечеју остале само две.

Територија коју данас познајемо као Нови Бечеј обухвата два места – Нови Бечеј и Врањево. Врањево је било веће, богатије и бројније место, па његови житељи, и поред апела краља и два референдума, нису желели да се уједине са Новобечејцима. А како је онда до тога ипак дошло? Године 1946. Нови Бечеј добија назив Ворошилово, по маршалу совјетске војске који је овде погинуо. Та промена била је увод у оно што ће се догодити 1952. године. Декретом два-три партијска друга, како нам препричавају, ова два места су уједињена и од тада се све зове Нови Бечеј. У Врањеву кажу да су преварени, јер никада нису пристали да се уједине, и још кажу – када би се сада спровео референдум, барем 90 одсто њих би било против. Иначе, живе веома лепо док се не спомене та 1952. година.

У Новом Бечеју живи око 13.000 људи, али у великогоспојинској недељи само на једном концерту буде и по 20-30.000, кажу и 50.000 гостију. С обзиром на то да говоримо, пре свега о мирном војвођанском месту, где већина људи воли другачији живот од оног који влада у тих седам дана славља, није нас зачудило то што грађани купују балоне с водом и гађају председника Општине. Сав новац иде у хуманитарне сврхе. Зато је некима било још слађе да погоде првог човека Новог Бечеја.

"Нови Бечеј је општина која има 25.000 становника. Незапослених има тачно 2.973. Просечна плата је 34.000 динара. Нови Бечеј је средина где је локална самоуправа препознала да можемо да развијамо и неке друге ствари, да не чекамо да нам дође неки инвеститор у индустријским зонама које су спремне, већ да искористимо оно што имамо – туризам", каже председник Општине Нови Бечеј Саша Шућуровић.

Од туризма који траје недељу дана не може да се живи осталих 358 дана. Привреда у Новом Бечеју скоро да не постоји, тек понеки наговештај да би могло доћи до преговора о отварању неке фабрике.

Најскупље куће овде коштају 200 евра по квадратном метру. За ту цену купац у центру Новог Бечеја добија и намештај и три начина грејања. Али и то је, изгледа, прескупо, па купци још од 2008. године само разгледају.

"Можемо рећи да се старе куће, ми их зовемо набијаче, крећу од две до три хиљаде евра, па до неких пет хиљада евра, значи можете купити кућу са плацем од 10 ари – малтене цена грађевинског земљишта превазилази цену некретнине", тужним гласом говори Иван Кимпанов, агент за некретнине из овог места.

После великогоспојинске феште Новобечејци се враћају својим пословима. То је обично пољопривреда. Један од најмлађих, али међу најуспешнијим је двадесеттрогодишњи Предраг Јосимовић. Он је са 15 година израчунао колико ће му новца требати за факултет. То је тада било око 46.000 евра. Отац му је дао новац, а Петар је узео земљу. Почео је са око 20 хектара, а сада ни сам не зна колико земље има, више од 150 хектара. Има и фарму свиња, упослио је целу фамилију и постао газда са 23. Завршио је он, чини се, животни факултет и то са десетком.

"Ја сам мислио да ће хлеба и меса увек требати, без тога људи не могу и тако сам дошао на идеју да останем у Новом Бечеју и да почнем да се бавим пољопривредом", прича Предраг Јосимовић.

Нови Бечеј има 66.000 хектара обрадиве површине и по томе је једно од водећих места у Србији. Општински челници највише се залажу за туризам, али пример Петра Јосимовића показује да се можда треба више окренути грани од које се може лепо живети. Не треба заборавити да су накада баш Нови Бечеј бирале најбогатије породице, међу њима и Дунђерски. Они су се бавили пољопривредом и тада је Нови Бечеј био једно од најбогатијих места. Е, шта се све од тада променило...