Какву медицинску негу имају бескућници

Чак и онима који деценијама живе и сналазе се без крова над главом, тај кров и посебна нега понекад су неопходни. Они који дођу до прихватилиште за одрасле, ту пронађу и медицинску негу.

"Да није овог прихватилишта, ми бисмо сви били на улици. Ово је спас за овакве незбринуте људе", прича једна бака у прихватилишту.

Неретко људи који се јаве у прихватилиште немају ниједан документ, а дефектолог у Прихватилишту Марија Вујчић каже да лекар их и у том случају лекар прегледа.

"Уколико захтева даље здравствено збрињавање, истог момента контактирамо поново службу хитне помоћи и лице се транспортује у одговарајућу здрваствену установу здравствене заштите. Уколико лице није за даље здравствено збрињавање остаје код нас", објашњава Вујчић.

У прихватилишту, међутим, има места само за стотину корисника. Ту добију оброк и основну хигијену. Да би добили здравствену књижицу, њихова адреса је социјална установа. Њу, међутим, често заобилазе.

"Ми не можемо никога натерати. И да дође пацијент и ми му препоручимо, а он одбије такав третман, ми смо дужни да то поштујемо, сем када га то животно угрожава или угрожава друге људе у околини", објашњава државни секретар у Министарству здравља Ференц Вицко.

И бескућници по закону имају право на беспалтну здравствену заштиту. Ипак, омбудсман опомиње да се то право често крши. и да би требало да се пронађе и примењује системско решење.

"Да свако у систему социјалне и здравствене заштите ради свој посао, да настоји да оствари права грађана, а не да нађе разлог да их не оствари. Да се бави људима, а не предметима, да за то буде новца и средтава, да буде адекватно награђен за свој тежак посао и да за то буде изузетно одговоран ако га не ради како треба", указује заштитник грађана Саша Јанковић.

Да би бескућници добили одговарајућу помоћ, требало би да постоје мобилни тимови медијатора који ће их обилазити. Таква пракса у Србији је у повоју и углавном се своди на активност невладиних организација и хуманост грађана.