Природа као бесплатни супермаркет

Употреба планинских биљака део је наше традиционалне кухиње и биљне апотеке. На Тари, када се узме корпа у планину се иде као у супермаркет – али све је бесплатно, потпуно свеже и немерљиво боље од намирница обогаћених конзервансима и адитивима.

"Од јестиве печурке која се зове јастребуша или прстенка може се направити добар ручак – гулаш или паприкаш. Зову их иначе и сунчице", каже Милева Димитријевић из Соколине на Тари.

Породица Димитријевић је пре више од једне деценије град потпуно заменила планином. Ту им је, кажу, све надохват руке, потребе одмерене поретком у природи, а живот једноставан и леп. Своје искуства радо деле са излетницима.

"То је све здрава храна, непрскано, нема никаквих загађивача у околини и то је одлична храна за 22. а не само за 21. век", рекао је Милан Димитријевић.

Милева је и ове јесени припремила мариниране и суве гљиве, џем од љубичица, купина и пљоскавца, набрала 300 килограма шумских јагодица.

Накупила је корен и лист сремуша за салату и зачине; када се дода мајчина душица и мало чубра – одлична је арома и природан конзерванс.

О џему од шипурка, вину од жалфије – све се одавно зна, а и као салата не једу се само боквица и маслачак. Од једне до друге биљке, на готово свакој планини може се наћи комплетан оброк.

"За доручак може да се испохује лист младог гавеза, за ручак може чорбица од коприве и зеља, као главно јело од печурака може да се направи предиван гулаш, а за дезерт може пудинг од купина", препоручује Милева.

Најзад, све је у знању и спремности да се научи, препознају поља витамина, обронци лековитих биљака, жбунови хранљивих плодова. И мада јединствена, Тара није једина која нас овако дарује, а све има само једну, обавезујућу цену – сачувати и за оне који долазе после нас.