Национални тим за прикупљање вишка хране

Поводом завршетка тог пилот пројекта у Крагујевцу, Вулин је рекао да је за четири месеца у том граду прикупљено 2.800 оброка, а да нико није имао трошкове.

"Ово је могуће у целој Србији да прикупљени вишкови хране дођу до оних којима је потребна", рекао је министар.

Вулин је додао да ће искуство из Крагујевца, града у ком је започет овај пилот пројекат, бити пренето и на Ниш, Нови Сад, Београд и друге градове у којима постоје институције које ће радити на прикупљању вишкова хране.

Наглашавајући да је била потребна само организација, Вулин је рекао, да би та храна била бачена, али захваљујући институцијама укљученим у овај пројекат као и ентузијазму запослених храна је стигла до грађана којима је потребна.

"Ово је изванредан пример да покажемо да је и у најтежим временима могуће са мало организације, пуно добре воље и ентузијазма учинити промену", рекао је Вулин и додао да је на почетку пилот пројекта у Крагујевцу обезбеђиван оброк једном седмично, а сада два пута недељно.

Наглашавајући да није срећан што постоје Народне кухиње, Вулин је рекао да је срећан што неки грађани неће остати гладни и што таква акција ни државу ни општину не кошта ни динар.

Вулин је објаснио да центар за социјални рад одређује коме је потребна храна прикупљена на тај начин.

"То су они грађани који су условно речено испод црте и из неког разлога не испуњавају услове да буду стални корисници Народне кухиње", рекао је Вулин и нагласио да су оброци квалитетни и здрави као и да их проверава Градски завод за јавно здравље.

На примени пилот пројекта у Крагујевцу укључени су Црвени крст, Студентски центар, Геронтолошки центар, Центар за социјални рад и Завод за смештај одраслих у Крагујевцу.

Директор Студентског центра Млађан Димитријевић оценио је да је пројекат у потпуности успео и да је четри месеца оприкупљено 2.800 оброка.

Према његовим речима када се пројекат буде имплементирао на нивоу државе биће прикупљен значајан број оброка уз, како је рекао, симболичне трошкове.