Помоћ слепима, софтвер "који гледа"

Дванаест хиљада људи у Србији телевизијски програм не гледа, већ слуша. Многи од њих поседују телефоне са екраном на додир јер преко говорног софтвера долазе до информација које су им потребне и које им знатно олакшавају живот без вида.

У 21. веку, захваљујући модерним технологијама, слепим и слабовидим особама је омогућено оно што је у прошлости било неоствариво или тешко изводљиво, као на пример, да самостално путују. Апликације на мобилним телефонима садрже мноштво информација. Ипак, шта радити када паметни телефони нису довољно паметни?

"Налазим се код цркве Светог Марка на Ташмајдану, код окретнице трамваја, знате ли како да стигнем најбрже до аутобуске станице? Овде је неки штрајк, па... Да, поставили су неко обавештење, али ја не могу да га прочитам", пита Раде Радиновић, слабовида особа.

"Погледао сам сада на сајту града Београда и ГСП-а, тренутно не иде трамвајски саобраћај. Организован је аутобуски саобраћај, тако да на окретници можеш да сачекаш аутобус са истим бројем трамваја и моћи ћеш да одеш до железничке станице", одговара Никола Ђорђевић.

Раде Радиновић може да користи само десет одсто вида. Свој хендикеп знатно је умањио откада користи рачунар и телефон са говорним софтвером. Када се деси квар или потешкоћа са самим апаратом или програмима, позив Кол-центру за асистивне технологије је слично што и нама без проблема са видом – позив Хитној помоћи.

"Слепи и слабовиди људи су неупоредиво слободнији са оваквим сервисом него што је то био раније случај", истиче Радиновић.

Слобода пре свега значи кретање. Кроз простор, али и кроз рачунарски или систем телефона.

"Свим слепим и слабовидим корисницима више помажемо у области асистивних технологија, што значи да су њихова питања чешће усмерена на коришћење мобилних телефона и рачунара, посебно како нешто да ураде уз помоћ говорног софтвера", каже Никола Ђорђевић, председник Удружења корисника асистивних технологија.

Никола Ђорђевић, и сам потпуно слеп, поставио је циљ да овај сервис буде доступан 24 сата дневно током целе године. Сервис постоји само захваљујући волонтерском раду чланова удружења. Надају се да држава и компаније које би могле да им помогну да то постане професионални сервис са стално запосленима, неће још дуго затварати очи.