"Поносни на своје научнике"

Јасмина Митровић Марић је у име председника Србије, под чијим покровитељством је одржана ова свечаност, рекла да се, заваљујући њима, цивилизацијски напредак убрзао до неслућених размера, преноси Танјуг.

"Ти научници поносни на своје српско порекло постали су међа по којима наука мери време - до Павла Савића и од Савића, до Николе Тесле и од Тесле до Милутина Миланковића и од Миланковића, до Михајла Пупина и од Пупина", навела је Јасмина Митровић Марић.

Истакла је да је Србија поносна на њих и оно што може је да их и свуда помиње и негује сећање на њихова достигнућа, да најмлађе васпитава не само позивајући се на њихову посвећеност већ учећи их несебичној љубави према отаџини.

Према њеним речима, та несебична љубав према отаџбини била једна од најлепших Пупинових особина која је ипак остала у сенци научних достигнућа.

"За нас је, међутим изузетно значајна, нарочито данас када са дистанце од једног века сагледавамо почетак Првог светског рата", напоменула је саветница председника Републике.

Јасмина Митровић Марић је рекла да би Пупина требало проучавати као историску личност у контексту дипломатије и политике за време и након Великог рата као и човека који је својим залгањима и системом вредности утицао на судбину заједничке државе формиране након Првог светског рата.

"И колико га свет слави због научних достигнућа, толико Србија треба да га слави и због угледа и престижа кој је стекла после Великог рата, као и за изузетну преданост у одбрани интереса своје отаџбине", закључула је Јасмина Митровић Марић.

На скупу је говорио и српски патријарх Иринеј који је истакао да је Пупин неспорно задужио наш народ, као и да је сматрао да се наука и вера допуњују.

"Наука, не само што не смета човеку да буде верујући већ га напротив чини способнијим да схвати духовни значај вере", рекао је патријарх Иринеј и додао да се вера научника нимало не противи вери народа.

Пупин је сматрао, рекао је између осталог патријарх, да је Бог највећа реалност.

Ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић истакао је поводом 160.годишњице од рођења Михајла Пупуна да би свет без његових проналазака изгледао другачије.

"Подсетићу вас да је Пупин студирао у Њујорку, да се усавршавао у Кембриџу, да је био професор на Колумбија универзитету 40 година, да су неки од његових студената добитници Нобелове награде, али да је читав живот остао везан за Србију, несебично јој помажући", рекао је Бумбаширевић.

Због доприноса науци Универзитет у Београду је Михајлу Пупину доделио титулу почасног доктора наука, подсетио је ректор Универзитета у Београду.

На скупу је речено и да је Пупин поставио вредносно систем који је данас жив, али да се слаби примењује претходних деценија.

После централне свечаности, којој су присуствовали и председница Скупштине Србије Маја Гојковић, отворена је изложба о животу и стваралаштву Михајла Пупина.