Четвртаци не разликују праву, полуправу, дуж

Учитељи и наставници доживљавају стандарде, који су донети 2011. године, као административну меру споља наметнуту за контролу квалитета, па наши ђаци четвртог и осмог разреда, који су учествовали у истраживању нису у стању да, на пример, из српског успешно формулишу идеју текста или да из математике праве разлику шта је права, полуправа, дуж, преноси Танјуг.

Истраживање рађено на узорку од 5.000 ученика показало је да више од 50 одсто њих дословно тумачи текст, а само мали број најнапреднијих изводи сложеније закључке, тумачи текст и увиђа поенту, рекла је представница Завода Јасмина Ђелић на представљању резултата члановима Националног просветног савета.

"Не кажемо да треба спуштати стандарде, али треба размислити да ли је наставницима довољно јасно на чему треба да раде до краја четвртог разреда", рекла је Ђелићева, сматрајући да треба преиспитати и садржаје уџбеника, али и захтеве који се постављају пред ученике.

Ђелићева је подсетила да је последње национално истраживање о постигнућима ученика било 2004. године.

Истраживање урађено пролетос, слично националном, требало је да открије да ли ученици остварују очекиване резултате у односу на задате стандарде. У четвртом разреду тестирано је знање из српског, математике и природе и друштва, а у осмом српски и математика.

У математици четвртаци најчешће греше код редоследа рачунских појмова, не разликују појмове права, полуправа, дуж, познавање правила "већи за", "мањи за", не разликују формуле за облик и површину правоугаоника, каже Јасмина Ђелић.

На сва три теста, десет одсто најслабијих ученика решава просечно 25 одсто задатака, а 90 одсто најуспешнијих дају око 85 одсто постигнућа, показало је истраживање.

Такође, показало се да постоје разлике у образовању ђака на селу и у градским срединама, а да девојчице имају знатно виша постигнућа (61 одсто) од дечака (54 одсто) на тесту из српског језика.

Стандарди су постављени тако да се очекује да више од 80 одсто деце реши питања основног нивоа, 50 одсто средњег, а око 25 одсто ђака треба да буде успешно на напредном нивоу.

Анализа је показала и да наставници који су прегледали тестове уопште нису поштовали упутство за оцењивање, па су састављачи питања принуђени да праве тестове затвореног типа (на заокруживање), што може да завара кад говоримо о постигнућу ђака, речено је на седници Националног просветног савета.