ФХП: Недовољно процесуирање ратних злочина

Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић истиче да је та оцена ипак претерана, јер се анализа бавила последицама, а не узроком садашње ситуације. Поручује да је у Србији, када се рад српског тужилаштва упореди са онима у региону, подигнуто више оптужница с обзиром на постојеће капацитете, преноси Танјуг.

Извршна директорка ФХП Сандра Орловић, представљајући у београдском Медија центру анализу процесуирања ратних злочина у Србији од 2004. до 2013, оцењује да се од почетка рада специјализованих институција за процесуирање тих злочина успоставио солидан и адекватан законски и институционални оквир, али да су достигнућа у процесуирању злочина "скромна".

Како је констатовано у анализи, Тужилаштво за ратне злочине процесуира мање захтевне предмете и нискорангиране починиоце, односно "ситну рибу", а последњих година приметан је и пад тужилачке активности.

Када је реч о одељењима Вишег и Апелационог суда, њихов рад се може сматрати стручним, професионалним и успешним, а као замерка се истиче блага казнена политика, посебно када је реч о примени олакшавајућих околности, али и неколико политички мотивисаних пресуда и одсуство програма односа с јавношћу.

Рад Службе за откривање ратних злочина могао би да буде, како се истиче, ефикаснији и проактивнији, а механизам заштите жртава и сведока квалитетнији и такав да покаже више разумевања за те две угрожене категорије.

Према речима адвоката Николе Чукановића, који је радио на анализи, Тужилаштво за ратне злочине је од оснивања подигло оптужнице у 44 предмета и донело правоснажне пресуде у 35.

Он објашњава да су од тих предмета неки двоструко заведени, а неки добијени уступањем од других тужилаштава у региону, због чега се долази до податка да то Тужилаштво у просеку годишње подигне само три оптужнице и да се донесу само две правоснажне пресуде.

Говорећи о значају анализе, заменик шефа Делегације Европске уније у Србији Оскар Бенедикт наглашава да је њен циљ допринос јачању владавине права и транспарентности процесуирања ратних злочина, посебно имајући у виду приступне преговоре Србије и поглавља 23. и 24.

Како је поручено на представљању анализе, која садржи и 75 препорука државним институцијама, њен циљ није девалвација рада Тужилаштва за ратне злочине и других институција већ жеља да се укаже на слабости које треба поправити како би се злочини решили и правда била задовољена.

Једна од тих препорука, између осталих, јесте и усвајање Стратегије процесуирања ратних злочина за период 2015–2025. којом ће се утврдити циљеви, смернице, потребни ресурси и акциони план за спровођење стратегије.

Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић, иако се сагласио са учесницима конференције да је урађена објективна анализа стања у вези са ратним злочинима у Србији, одбацује констатацију да су то тужилаштво и други државни органи неефикасни.

Поручује да му је засметало што се анализа бави последицама, а не узроцима садашње ситуације.

Према његовим речима, Тужилаштво и Служба за откривање ратних злочина имају вишеструко мање запослених од сличних институција у Босни и Херцеговини и Хрватској, односно више стотина полицајаца у БиХ у односу "на свега 12 до 17 полицајаца у Србији који се активно баве истраживањем ратних злочина".

Векарић оцењује увредљивим констатацију анализе да су поједини предмети третирани више пута и да су уступљени и да је зато реалан број подигнутих оптужница и покренутих предмета мањи, објашњавајући да се ти предмети не односе на исте оптужене и жртве, иако је реч о истом догађају.

Када је реч о уступању предмета, Векарић наглашава да је циљ развоја регионалне сарадње да се сви предмети воде као уступљени јер ниједан предмет "није искључиво српски или хрватски".

Заменик тужиоца за ратне злочине наглашава и да је "више од половине скромних капацитета" било ангажовано на хапшењу хашких оптуженика.

Векарић каже да статистика која показује мали број подигнутих оптужница и покренутих предмета може да буде проблематична јер је реч о предметима у којима просечно има око 60 жртава и по више стотина сведока.

"Тужиоцу треба времена све то да процесуира и тешко је сагледати количину тог посла. Просек трајања предмета дужи је од три године и све време је неко од тужилаца запослен на тим предметима", истиче Векарић.

Додаје да, упркос томе, српско тужилаштво има више оптужених него у БиХ и Хрватској.

"Хашки трибунал имао је 161 оптужницу, а ми имамо више у мањем периоду", закључује Векарић.