Усавршавање лекара под лупом

За стручно усавршавање само једног доктора, фармацеутске куће неретко издвоје и по неколико хиљада евра годишње. Од фармацеутске куће која је била спремна да о томе отвореније говори, РТС сазнаје да је у протекле четири године организавала обуку за преко 100.000 лекара, и то углавном у својим просторијама. Тврде да их то није много коштало, али не желе да прецизирају колико.

"Немамо ми често пута интерес који се заснива у користи, интерес је успостављање целокупног система и функционисања целог система у здравству. Mи не можемо очекивати да лансирамо и региструјемо нове производе, а да лекари за то не знају", каже Миомир Николић из "Фармалогиста".

Лекарима је помоћ фармацеутских кућа драгоцена, оцењује Миљко Ристић, директор Клиничког центра Србије. Каже да до сада у овој установи није проверавано да ли лекари више прописују лекове оних кућа које им плаћају стручно усавршавање.

Међутим, зна се да годишње скоро 80 фармацеутских кућа са милион евра помогне усавршавање око 400 доктора и медицинских сестара Клиничког центра Србије.

"Пошто потписујем та одобрења да лекари, сестре иду на конгресе и на стручна усавршавања, онда ми пада у очи да се име неког лекара често понавља. Онда ја позовем тог лекара и фармацеутску кућу и питам о чему се ради и верујте ми да нисам нашао неке неправилности у њиховим одласцима", рекао је Ристић.

Ипак, директор Клиничког центра Србије најављује доношење интерног правилника којим ће ограничити дужину боравка лекара на стручним скуповима у иностранству.

У Републичким прописима не постоје критеријуми - ни за ког лекара, ни колико пута годишње фармацеутска кућа може да плаћа усавршавање. Ресорно министарство најављује нов модел финансирања научних скупова који ће, истичу, ставити у правне оквире.

"Желимо да се направи једна финансијска целина где ће све фармацеутске куће уплаћивати одређени финансијски износ за организацију тих скупова и да то буде под строгом финансијском контролом", каже Берислав Векић, државни секретар у Министарству здравља.

За сада Министарство здравља нема увид у то које стручне скупове и са колико новца фармацеутске куће финансирају. Иако су у законској обавези, о томе су их прошле године обавестиле само две фармацеутске куће. Избегава се и обавезно оглашавање тих података на њиховим сајтовима.

"Ми једноставно без пребацивања казнених одредби из правилника у закон немамо законских могућности да те фармацеутске куће адекватно казнимо и управо радимо на томе кроз радну групу Министарства здравља и са страним експертима који су укључени у то из Европске уније ", каже Векић.

У овом тренутку на сузбијању корупције у здравству у Србији ради само шест инспектора. Ако немамо довољно инспектора који ће контролисати да ли се закони поштују, питање је колико ће помоћи сет закона о здравству који ће, највероватније, бити у скупштинској процедури у току лета.