Светски дан избеглица

У избегличком статусу у Србији живи 30.000 људи из Хрватске. Слободан Берић из Книнске крајине један је од оних који безуспешно покушавају да врате своју имовину.

"Родитељи су ми 1995. након 'Олује' убијени. Ја и брат смо правни наследници имовине коју смо заоставштином добили, али немамо право на обнову те имовине. Имамо право ако је сами финансирамо, а кућа нам је уништена, запаљена после ратних дејстава. Образложење је то да ми нисмо живели у Хрватској", каже Берић.

Према подацима Комесаријата за избеглице, неколико десетина хиљада избеглица из Хрватске ни 19 година од престанка рата није повратило своје станарско право.

Хрватска није обновила више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава и око 8.000 кућа на подручјима захваћеним ратом. Није исплатила ни заостале пензије, динарску и девизну штедњу.

"Молили смо Бога да Хрватска што пре уђе у ЕУ, јер смо рачунали кад нам буде главни град Брисел, а не Загреб, да ће нам бити боље. Mеђутим, очито од тога ми до данас не осећамо ништа боље. Напротив, лошије нам је јер Хрватска не испуњава своје законе које је донела, а онда, наравно, не испуњава ни стандарде ЕУ", каже Раде Матијаш из Асоцијације избегличких удружења.

Године 1991, у Хрватској је живело 582.000 Срба, а 2011. 186.000 Срба, што је 400.000 мање.

Како тече повратак показују подаци Хрватског статистичког завода, по којима се од 2002. до 2012. године у Хрватску из Србије вратило 14.000 Срба, а иселило два пута више.

"Погодила нас је као 'Олуја' и 'Бљесак' својевремено, а то је препорука УНХЦР дата почетком априла ове године, да се до краја ове године укине статус избеглим Србима из Хрватске. Образложење је оно што нас је погодило као гром из ведра неба, јер је речено да су се у земљи која нас је протерала из темеља промениле околности, да нема никаквих запрека да се вратимо", каже Саво Штрбац из Документационо-информационог центра "Веритас".

Од 2012. у Хрватску се из Србије вратило 750 људи, а у Србију се иселило пет пута више.