Грађани (не)осигурани од непогода

Катастрофалне поплаве показале су да је осигурање од природних непогода итекако потребно, пре свега пољопривредницима. Снег усред маја, киша и поплаве поједине ратаре оставили су без ичега.

Они који су осигурани, најчешће нису осигурани од оваквих непогода.

"Имам осигурање од града али од ових непогода не, осигурање неће то да призна", каже пољопривредник из Косјерића.

Доплата ризика од поплава скупља је што је подручје плавније. Међутим, последњих година вода се изливала и на завидним надморским висинама, али уплата те врсте осигурања није расла. 

"Од тих осам одсто осигураних усева, број закључених усева са укљученим ризиком поплаве можемо мерити у промилима", рекао је Небојша Бургић из "Дунав осигурања".

Држава и локалне самоуправе, колико могу, пољопривредницима дотирају трошкове осигуравања. Међутим, стручњаци сматрају да је то недовољно. Како кажу, једино би обавезно осигурање, због великог броја уплата, могло да снизи цену полисе за пољопривреду.

"Зашто то не би била једна од мера Ваде, која би била јако рационална. Русија је рецимо прогласила безбедност хране као један од националних приоритета. Исто тако ми би требало на проблем осигурања пољопривредних култура да гледамо као на један од националних протитета", каже Јелена Кочовић, професорка на Економском факултету у Београду.

Међу првим земљама у региону Србија је узела пет милиона долара кредита Светске банке, како би постала акционар нове реосигуравајуће кућу "Европа РЕ", која ће исплаћивати штете од земљотреса, суша, поплава и осталих катастрофа у земљама Југоисточне Европе и Кавказа.

"За сад су се у тај процес укључиле Србија и Македонија, заинтересована је и Црна Гора и Босна и Херцеговина. И Србија има обавезу да прилагоди законску регулативу да би дошло до реализације тог пројекта", каже Јелена Кочовић.

До тада, кад нас осигурање од катастрофалних ризика готово да и не постоји. Око шест одсто домаћинстава осигурава куће и станове, али је ризик од поплаве покривен само ако она долази из водоводних цеви.

О нашој свести о потреби осигурања најбоље говори податак да обавезно ауто-осигурање чини трећину свих уплата осигурања.

Међутим, од два милиона власника аутомобила, право на накнаду штете од елементарних непогода има сваки седми, јер је уплатио и каско полису, која није обавезна, и делом је, баш због тога, бар дупло скупља.