Родно засновано насиље у школама

Истраживање које је спроведено у новембру и децембру прошле године показало је да су распрострањени ставови којима се родно засновано насиље правда и подржава, већином међу дечацима, као и да дечаци чешће чине то насиље над девојчицама, али и над другим дечацима.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић рекао је да је приоритет тог министарства стварање безбедног и стимулативног окружења за раст и развој ученика.

"Министарство је донело законске и подзаконске акте којима се прописује одговорност директора, наставника и свих учесника у образовном систему", рекао је Вербић додајући да је важно да је насиље дефинисано.

Вербић је подсетио да је ресорно министарство 2012. године основало јединицу за превенцију насиља уз помоћ УНИЦЕФ-а која је кључни елемент за рад пројекта Школе без насиља.

"Сви смо свесни да превенција насиља није посао који може да се заврши у оквиру једног конкретног пројекта или у одређеном временском року, већ да је то дугострајан процес и да је сваки корак важан", рекао је Вербић обећавши да ће се наставити рад на превенцији свих облика насиља.

Директор канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији Михел Сен Ло рекао је да Србија има добре законе и подзаконске акте у вези са превенцијом насиља и дискриминацијом, бар на папиру.

"Деца су добро заштићена на папиру и са њима се равноправно поступа. Међутим, у стварности то није увек тако, потребни су дугорочни, континуирани напори да се речи са папира преточе у дела", рекао је Сен Ло.

Према истраживању које је обухватило 11.656 дечака и 10.708 девојчица, 721 наставника и 1.816 наставница и 81 стручних сарадника у 50 основних и средњих школа показало је и да је девојчицама у основним школама угрожена приватност и да су физички и сексулано узнемираване, док су дечаци угрозени због међусобног размењивања вулгарних покрета.

У средњој школи девојчице се узнемиравају због спољног изгеда, док су дечаци, као и у ранијим годинама, међусобно угрожени тако што размењују вулгарне покрете.

Истраживање је показало и да се мали број обраћа запосленима због родно заснованог насиља, као и да млади у високом степену окривљују жртве за сексуално насиље.

"Оно што охрабрује јесте да резултати указују на потребу и спремност како запослених, тако и ученика да се о овој теми говори у школи. Укупно 77 одсто ученика у основним и 69 у средњим школама је изјавило да би желели да се о тим темама говори у школи", закључила је директорка Центра за студије рода и професорка ФПН Даша Духачек.