НАЛЕД: Компромисом до Закона о раду

У изради Нацрта закона о раду учествовали су чланови социо-економског савета, Унија полодаваца, синдикати и Влада.

"На жалост нису могли незапослени да учествују, очекујемо да кроз јавну расправу која би требало да траје до 30. јуна, што је релативно кратак рок и незапослени и сви заинтересовани имају увид у нови Нацрт", рекао је Атанасијевић, гостујући у Дневнику РТС-а. 

Атанасијевић каже да је Национална алијанса за локални економски развој у сарадњи са Цесидом и УСАИД-ом, спровео истраживање које је показало да би 46 одсто послодаваца примило нове раднике уколико би био измењен Закон о раду.

"Очекујемо да се са новим изменама Закона о раду створи клима да се људи лакше запошљавају", рекао је Атанасијевић.

Додаје да је доста сугестија усвојено, између осталих и да се отпремнине ислпаћују за све године рада а не само за године рада код једног послодавца. Усвојена је и сугестија да се продужи трајање уговора на одређено време на две или три године, али и да се утврде јасни критеријуми за одређивање минималне зараде.

Атанасијевић каже да идеална ситуација не постоји и да су интереси послодавца и радника сукобљени али да је потребно постигнути компромис.

"Циљ Владе и сваког ко доноси неки закон је да нађе компромис који ће обухватити и могућност послодавцима да буду флексибилни приликом запошљавања и да они могу када бизнис не иде, да отпуштају раднике, али и да радници имају одређену социјалну сигурност", рекао је Атанасијевић.

Овај Закон би требало да смањи и одређени број формулара, око исплате зарада, одласка на одмор, систематизације радних места.

"И радна књижица је документ који је беспотребан, јер када идете у пензију та књижица ништа не значи. Морате из ПИО фонда да добијете колико сте година уплаћивали порезе и доприносе. Нови Закон о раду требало би да смањи беспотребне процедуре", рекао је Атанасијевић.

Атанасијевић додаје да ће НАЛЕД у сарадњи са локалним самоуправама које процењују штету и са Фондом УН за пољопривреду радити на санацији штете у пољопривреди. Само у Шапцу, уништено је више од 69 одсто пољопривредног земљишта, закључује Атанасијевић.