Смајловић: Условна подршка медијским законима

Смајловићева је у интервјуу агенцији Фонет напоменула да УНС има резерве према нацртима медијских закона који су послати у Брисел ради добијања препорука.

Према њеним речима, УНС подржава излазак државе из медија, али се плаши гашења локалних медија, уколико не буде прописан минимум средстава које општине издвајају за пројектно финансирање медија.

"Ако се држава Србија побринула да локалне самоуправе не остану дужне странкама, онда мора да обезбеди средства и за медије. Ако не у медијским законима, онда би, барем у закону о приватизацији, требало отворити могућност да запослени у локалним медијима који се приватизују добију пола акција", додала је Смајловићева и оценила да је грешка што то решење не постоји у постојећем закону.

Ако се не испуне услови УНС-а приликом приватизације медија и преласка на пројектно финансирање, упозорила је Смајловићева, унутрашњост Србије ће остати без неколико добрих медија.

Упитана о финансирању јавних сервиса, Смајловићева је рекла да се УНС залаже за обавезно плаћане претплате, било кроз порезе или на неки други начин.

Грађани би требало да знају да је то њихов сервис, објаснила је и навела да УНС не тражи да се обавезно плаћање за јавне сервисе зове претплата, али да је за увођење обавезности плаћања.

Говорећи о таблоидизацији медија, Смајловић је оценила да цурење информација из државе није само по себи проблем и напоменула да би Делегација ЕУ и НУНС, када износе примедбе на те појаве, морали да буду конкретни шта им тачно смета, уместо што уопштено износе своје ставове.

"Новинари не могу да сазнају податке само на званичним конференцијама, већ је њихов посао и да незванично добијају информације које морају да провере пре објављивања", навела је Смајловићева.

Смајловићева се, међутим, слаже са онима који су забринути када цурење информација из државе има за циљ покретање хајке против неких људи.

Смајловићева се осврнула и на недавно саопштење Српске напредне странке, у којем се критикује уређивачка политика Радио-телевизије Србије, наводећи да СНС не може да оптужује РТС, а да при томе не изнесе доказе за своје тврдње.

"Ми смо јако замерили СНС-у на оном саопштењу да РТС води хајку против Александра Вучића. То није тачно, али чак и да јесте, они морају изаћи са конкртним примерима, а не да издају саопштења у форми Централног комитета", подвукла је Смајловићева.

Говорећи о цензури у медијима, Смајловићева је рекла да би јако волела да јој Дуња Мијатовић из ОЕБС-а каже због чега објашњење о скидању блога новинара Драгана Тодоровића са сајта Блица није тражила од компаније "Аксел Шпрингер", уместо од власти у Србији.

"Да ли је то учињено из комерцијалних разлога или зато што нису желели да се замере некоме из власти", упитала је Смајловићева, коју брину "двоструки стандарди" због тога што је ОЕБС показао да може да се брецне на власти у Србији, али не и на велике медијске куће.

Упитана да ли медији могу да раде у јавном интересу ако су и сами корумпирани, Смајловићева је одговорила да се пре може говорити о корумпираности појединих власника или уредника медија, а не новинара, који су заплашени.

"Новинар који у својој реакцији не сме да пита када ће плата или колики му је годишњи одмор, не може бити ни много оштар према власти, нарочито ако власник медија зазире од власти", објаснила је Смајловићева.

Говорећи о случају смене Срђана Шкора са места шефа деска у Вечерњим новостима, Смајловићева је оценила да није проблем у томе да власник мења уредника, ако му се не свиђа уређивачка политика, али то онда мора јасно рећи, а не давати лажне изговоре.

Упитана о извештавању медија у ванредној ситуацији, Смајловићева је одговорила да не сматра да би људи који су на друштвеним мрежама објављивали непроверене податке о броју жртава у поплавама требало да буду у притвору.

Оценила је, међутим, да је тај случај показао да су грађанима у кризним ситуацијама потребни медији који су у стању да дају проверене информације.

"Није у питању технологија, то јест да ли ћете вести читати на таблету или у дневном листу", нагласила је Смајловићева, "већ је важно да у редакцијама постоје уредник и новинар и да неко проверава информације пре објављивања".