Комеморација Светлани Велмар Јанковић

Академик Предраг Палавестра рекао је да је живот Светлане Велмар Јанковић био испуњен страсном оданошћу према књижевности и књижевној критици и да је у САНУ, као редован члан, наставила дело Исидоре Секулић, која је такође радила као приповедач и књижевни критичар.

Палавестра се осврнуо на два дела Светлане Велмар Јанковић "Дорћол" и "Лагум", која је изабрао јер, како је рекао, "у њима има највише онога што је та списатељица носила у себи, понекад пред другима скривала, а од тих немира правила своју литературу", преноси Бета.

"Све друго што је написала у свом, не баш спокојном и мирном животу, било је допуна њеног књижевног и људског лика", рекао је Палавестра.

Он је оценио да читалац у делима "Дорћол" и "Лагум" суочен са људским немиром као вечитом темом литературе, може наћи књижевницу Светлану Велмар Јанковић и оно што иза ње остаје у српској књижевности.

Управник библиотеке Матице српске Миро Вуксановић подсетио је да је Светлана Велмар Јанковић годинама изучавала, скупљала и систематизовала хронолошку историју Београда од његовог оснивања до почетка Другог светског рата, а ту грађу објавила у књизи "Капија Балкана".

Он је рекао да је Светлана Велмар Јанковић једина савремена српска књижевница у првој серији Антологијске едиције "Десет векова српске књижевности" и додао да је за своје књиге примала највећа признања књижевне критике и читалаца, од НИН-ове награде до француске Легије части.

Академик Светлана Велмар Јанковић преминула је у Београду 9. априла 2014. године, у 81. години. Објавила је 20 књига прозе и две драме, радила у часопису Књижевност и као уредник у издавачкој кући "Просвета", а за академика је изабрана 2009. године.