Поплављено 90.000 хектара њива

Кнежевић на седници Одбора за пољопривреду Привредне коморе Србије рекао да је до сада са поплављених подручја узето 454 узорка земљишта за анализу и, ако се покаже да је земљиште безбедно, пољопривредним произвођачима ће бити препоручено које културе да сеју како ове године не би имали потпуни губитак.

Прецизирао је да би поновна сетва, ако анализе покажу да је земљиште безбедно за употребу, могла да се обави за 10 до 15 дана.

"Ми очекујемо да у првој фази анализа поплављеног подручја буде мало земљишта које неће бити способно за поновну пољопривредну произвођу", рекао је Кнежевић, прецизиравши да се ради о подручјима у којима је поплавни талас прошао без задржавања и напоменуо да ће трошкове анализе сносити држава, али и донатори.

Кнежевић је рекао да ће пољопривредницима на тим подручјима бити препоручено да сеју житарице, пре свега кукуруз са краћим периодом вегетације или неке траве, али не и поврће, јер има већу апсорбцију евентуално заосталих штетних матетрија.

Према његовим речима, пољопривредници који су имали штету од поплава добиће и одређени репороматеријал.

Како је истакао, у другој фази анализа, од средине јуна ће се узорковати земљиште на поплављеном подручју где се вода задржала у дужем временском периоду и где постоје регистровани загађивачи или су реке из дугих земаља могле да донесу штетне материје.

"Очекујемо да би та анализа требало да се заврши до краја октобра како би јесења сетва могла да почне на време", рекао је Кнежевић.

Навео да ће се у другој фази радити анализе неколико хиљада узорака и истакао да ће те анализе бити скупље, јер се ради о анализама и пољопривредног земљишта и муља и воде за наводњавање, због чега ће бити потребна међународна помоћ.

"То ће се радити како би били апсолитно сигурни да пољопривредни произвђачи и потрошачи производе и једу здравствено безбедну храну", рекао је Кнежевић.

Директор Управе за земљиште је нагласио да ће најскупља бити ремедијација земљишта које је потпуно еродирано након поплава, додавши да ће се до јесени направити програми и пројекти за то.

Кнежевић очекује да се део међународне помоћи намени и за ремедијацију земљишта.

Према првим проценама, највећу ерозију пољопривредног земљишта претрпели су Крупањ и Мали Зворник, али се анализе још раде, како би се утврдило колика је површина у питању.

"Управа за замљиште ће и са 17 локалних самоуправа закључити и уговоре о санацији сеоских путева у вредности од 158 милиона динара који ће се обезбедити из аграрног буџета", рекао је Кнежевић.

Кнежевић је додао да се ради и на мерама које ће се предузети на отклањању штета на поплављеном пољопривредном земљишту у власништву државе, а највише га је било у Шапцу, Сремској Митровици и Шиду.