Како унапредити женско предузетништво

При помисли на успешног предузетника, најчешће нам је пред очима лик мушкарца. Мит о једном таквом предузетнику гласи: руководи великим предузећем, одлучан је, продоран, понекад немилосрдан, самостално доноси одлуке, ризикује. Може ли таква да буде и жена? Може.

Љиљана Караклајић, после две деценије рада у државном предузећу, оснива сопствену фирму за брзу испоруку пошиљки. Запошљава 500 људи у 19 градова и има 13 хиљада клијената.

"Препознала сам будућност ове бранше. Лако сам одлучила, јер сам је хтела да будем иноватор те услуге код приватних поштанских оператора", каже Љиаљана Караклајић.

Таквих има мало, тек 15 одсто запослених жена води сопствену фирму. Предузетнице постају углавном из нужде, после отказа, због ниских примања, да би издржавале породицу. На том путу, прва препрека је кредит, који врло тешко добијају.

"Мали број жена у Србији има на своје име неку некретнину што код банака ствара баријеру. То се решава у неким другим земљама а и код нас у Војводини постоји гаранцијски фонд који омогућава ту врсту подршке", каже Сања Поповић Пантић из Удружења пословних жена.

Осим финансијских тешкоћа, суочавају се и са стереотипима - и даље је жена виђена пре за шпоретом, него у директорској фотељи.

"У питању су миленијуми патријархата. Постоје разне предрасуде у томе на који начин и за које струке жене треба да се образују, како треба да воде своју каријеру, да им је примарна породица, док се мушкарцима не задају задаци да се брину о породици", каже Наталија Мићуновић, директорка Управе за родну равноправност.

Једна од мера за унапређење женског предузетништва јесте пружање друштвене подршке женама да се активније укључе у пословање, почев од бриге о деци, старима и других активности које би омогућиле женама да се више посвете развоју сопственог пословања, сматра Катарина Јовановић Обрадовић из Министарства привреде.

"Мислим да је јако важно да се направи један пакет институционалних мера али и подршке од стране невладиног сектора. у заједничком садејством можемо да помогнемо женама", каже Сања Поповић Пантић.

Осим институционалне помоћи, на женама је да помогну саме себи - бегом од традиционалних друштвених улога. Иако са мушкарцима, по много чему нису једнаке, требало би да буду равноправне.