Лекари и стоматолози најтеже до посла

У групи високо образованих грађана који на запослење чекају у просеку шест година налазе се лекари опште медицине, стоматолози и стручњаци попут организатора аутоматске обраде података.

У Србији има 769.546 незапослених, од чега 27,2 одсто, односно 209.202 чине млади.

Према подацима НСЗ, од укупног броја незапослених 245.406 чине неквалификовани и полуквалификовани радници, а око 78.000 високо образовани- тачније 10,14 одсто од укупног броја незапослених.

Када је реч о струкама, подаци показују да међу лицима са завршеним академским студијама и факултетом на посао дуже од 6,5 година чекају организатори аутоматске обраде података, приближно и лекари опште медицине, а 5,8 година на посао чекају стоматолози, 5,5 година професори општенародне одбране и друштвене самозаштите, као и организатори економског пословања.

Више од четири године незапослени су организатори заштите на раду, историчари уметности, инжењери геологије, металургије, док скоро четири године на посао чекају политиколози.

Међу грађанима са завршеном вишом школом, више од шест година на посао чекају организатор набавних и продајних послова, а више од пет година организатор рада, оперативни програмер аутоматске обраде података, технолог заштите на раду, наставник разредне наставе, статистичари, инжењери ПТТ саобраћаја, оперативни туристички организатор, виши социјални радник и машински инжењер-конструктор.

Међу онима са завршеном средњом школом, који чине и највећи део незапослених, више од седам година без посла су руковаоци хемијских уређаја и машина, ветеринарски лаборанти, продавци мешовите робе...

Нешто мање од седам година у просеку запослење чекају они који се баве специфичним занимањима, попут техничара плетења, предења, као и поштари.

Према подацима НСЗ, међу свршеним средњошколцима у дужем временском периоду бележи се нешто већа потражња за оператерима на ЦНЦ машинама, а тражени су и аутотроничари, мехатроничари, књиговође, рачуновође, занимања у области неге старих и здравствене неговатељице, медицинска сестра-специјалиста инструментирања и козметичари.

Тражена занимања су и електротехничар електронике, електротехничар рачунара, електротехничар рачунарских мрежа и телекомуникација, техничар мехатронике, техничар за биотехнологију, техничар за компјутерско управљање, радник на обезбеђењу - техничар обезбеђења.

ИТ стручњаци и даље најтраженији 

Са завршеном вишом школом и факултетом најтраженији су инжењери електротехнике, ИТ стручњаци, инжењери електронике, машинства и грађевине са одговарајућим лиценцама, математичари, наставници страних језика, лекари с одговарајућим специјализацијама (анестезиолози, кардиолози, офталмолози, гинеколози...), фармацеути, стручњаци за финансије, односно рачуновође.

Без обзира што бележимо нешто већу потражњу за овим профилима, не можемо рећи да се ради о дефициту, већ можемо говорити само о томе да се лица ових профила могу брже или лакше запослити, нарочито ако се ради о кандидатима који имају велико радно искуство, наводе у Националној служби за запошљавање.

Ипак, од укупног броја тражених послова у 2013. години, за које је НСЗ пружила услугу посредовања у запошљавању, забележен је податак да за скоро три одсто послодаваца на евиденцији није било стука тражених профила или та лица нису имала довољно знања и вештина.

Ради се највише о кандидатима који поседују специфичне лиценце из области машинства, грађевине.

Подаци сајта за запошљавање Инфостуд показали су да је на основу огласа објављених на том сајту у току 2012. године највише огласа било у области трговине, продаје, а онда и администрације, рачуноводства, ИТ индустрије, потом економије, а за стручњаке из саобрацахаја (логистика), менаджмента, медијима, области људских ресурса.

Као и прошле године, ИТ бележи раст у односу на друге категорије када се ради о понуди радних места, медутим, број пријава на ове огласе још увек није довољно велик да задовољи потребе тржишта.

Слична је ситуација у области електротехнике и фармације, односно у тим областима слабији је одзив кандидата у односу на понуду посла.

Ако се посматра понуда посла, односно број објављених огласа у току године, не узимајући у обзир заинтересованост кандидата, најлошија ситуација била код занимања као што су библиотекар, инжењер графичке технологије, лифт монтер, сниматељ, проценитељ ризика, инжењер шумарства, а ништа лакше није било ни инжењерима заштите биља, као и стјуардесама, показали су подаци Инфостуда.

Стручњаци указују да образовни систем најчешће није прилагођен тржишту рада, док у неким школама то покушавају да надоместе увођењем праксе и одговарајућих програма.

На пример, анализа коју је урадила Висока школа струковних студија за информационе технологије ИТС показала је да се потражња за програмерима мобилних апликација знатно повећала на тржишту рада у Србији, па ће та школа сходно томе прилагодити наставни програм.

"Већ имамо студенте који обављају праксу у изради андроид апликација и радићемо и даље на томе", рекла је помоћник директора за истраживање на Високој школи ИТС Светлана Анђелић.