Солидарни порез прети образовању?

Негодовања факултетских професора на прогресивно опорезивање зарада у јавном сектору не јењавају. Упозоравају да се тиме фаворизују приватни факултети и да ће то неминовно утицати на снижавање квалитета целокупног високог образовања.

Поједине факултете који већ грцају у дуговима због неплаћених рачуна - солидарност би могла коштати прескупо. Најновије мере, тврде професори, угрозиће квалитет и конкурентност научноистраживачких установа. Бољи приходи тражиће се негде другде.

Председник Савета Универзитета у Београду Живослав Тесић каже да квалитет може да буде угрожен и ако одређен број наставника државних факултета пређе на приватне где је плата неупоредиво боља. "Истраживачи, ако желе да имају сарадњу с привредом, одлазе са универзитета и раде то преко приватних фирми", истиче Тесић.

Повратак Београдског универзитета на чувену Шангајску листу није био лак, али га можемо лако изгубити и постати другоразредни Универзитет, упозоравају професори. Без научних скупова - тешко ћемо задржати место у првих 500 - тврди декан Филозофског факултета који је ове године добио новац само за два научна скупа.

Милош Арсенијевић, декан Филозофског факултета, каже да је ситуација била другачија прошле године.

"Шта ми можемо, нас десет одељења, да урадимо са два скупа годишње? Оно што остаје као резултат то је да су ти научни резултати објављени и потписани са Универзитетом у Београду и по томе смо ми ушли на Шангајску листу", подсећа Арсенијевић.

Ударац по новчанику учинио је да се проблеми обједине иако нису повезани - објашњавају надлежни. 

"Смањене су плате овим солидарним порезом, али најновије мере владе немају никаквог утицаја на финасирање научних скупова, по програмима министарства. Ми ћемо се трудити да у складу са расположивим средствима финансирамо што више. Може бити два, може бити пет", каже Јован Базић из Министарства просвете.

Јадиковке око солидарног пореза нису сасвим оправдане, тврди професор Ивић, један од коаутора Стратегије развоја образвоања.

"Ја не бих о томе много бринуо, наши професори увелико тезгаре, слободно користим ту реч, тако да примања на државним универзитетима нису мала, зато што раде далеко од онога што закон дозвољава. Имамо људе које раде на по девет виших школа или факултета", истиче Ивић.

Такав рад на више колосека, тврди професор Ивић, много је већа претња квалитету нашег високог образовања од солидарног пореза.