Еколошке препреке на путу ка ЕУ

У Резолуцији Европског парламента о напретку Србије за 2013. годину оцењује се да Србија заостаје за другим земљама кандидатима у коришћењу обновљивих извора енергије и да врло мало напредује у области заштите животне средине и спречавању климатских промена.

Та оцена посебно је важна због чињенице да је поглавље 27, које се тиче животне средине, једно од најозбиљнијих и најтежих у преговорима са Унијом.

Добијањем статуса кандидата за чланство Србија има на располагању око 60 милиона евра за регионалне еколошке пројекате у периоду од три године.

Србија би, на пољу екологије и заштите животне средине, много могла да научи од, на пример, Аустрије.

Бајковита грађевина са зеленилом на терасама, спој уметности и технологије, туристичка атракција у Бечу, у ствари је спалионица отпада захваљујући којем се греје велики део тог града.

У Бечу се више од 90 одсто смећа рециклира и користи као сировина и енергент, а у Аустрији 80 одсто.

У Србији на дивљим депонијама заврши више од 80 одсто отпада, а пошто не рециклира, наша земља годишње изгуби 50 милиона евра.

Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић каже да се рад на дивљим депонијама може издвојити као један од круцијалних проблема.

"Одмах затим, говоримо о пречишћавању вода и, свакако, подизању енергетске ефикасности како бисмо смањили загађење наших градова у погледу квалитета ваздуха", наводи Радовић.

Србија, за заштиту животне средине издваја 0,3 процента бруто националног дохотка, готово десет пута мање од европског просека.

Пречишћава се само 14 одсто отпадних вода, док се у земљама Европске уније достиже 90 процената.

Министарка енергетике развоја и животне средине Зорана Михајловић истиче да је за промену постојећег стања потребно време и да се не може рећи да ће Србија испунити сваки еколошки стандард за пет или шест година, јер је то немогуће.

"Треба бити реалан, ми сада знамо какво је стање, знамо где су црне рупе, где су проблеми и у климатским променама и у мониторингу земљишта. То је нешто што савим сигурно Србији фали и временски рок у којем ћемо такве ствари реализовати", напомиње ресорна министарка.

Трећина прописа које би Србија требало да усклади са законима Европске уније је из области заштите животне средине. Закони су углавном усклађени са европским прописима, али се слабо примењују.

Јован Павловић из Регионалног центра за животну средину сматра да је поглавље 27, које обухвата ту област, веома интересантно из неколико разлога.

"С једне стране је захтевно за државу, с друге стране је изузетно добра шанса јер у животној средини толико тога треба урадити да су резултати врло видљиви и сваки напор може бити позитивно верификован", објашњава Павловић.

До 2015. године 177 индустријских постројења у Србији мораће да има интегрисане дозволе које значе да испуњавају најсавремије еколошке стандарде. Процењује се да је за достизање свих еколошких стандарда потребно више од 10 милијарди евра.