Изгубљени између шалтера за жалбе

После вишемилионских децембарских рачуна за струју, који су изненадили многе грађане у Србији, поставља се питање зашто не верујемо Електродистрибуцији.

Одговор на то питање може бити: због тога што је скоро 40.000 рачуна било нетачно, зато што нико не може да обећа да до нове грешке неће опет доћи или, пак, зато што нисмо сигурни ко контролише тачност рачуна осим ЕПС-а.

Сва три одговора су тачна кажу огорчени грађани. Иако убеђени у грешку на рачуну многи су прогунђали, гласно или тихо, и ипак платили.

Струка каже да у случају ЕПС-а лоше намере сигурно није било, али критично по углед овог гиганта било би понављање кикса.

"То је последица неке лоше координације у оквиру ЕПС-а, последица стицаја околности са овим празницима, али основни узроци су у очитавању бројила", сматра Драгутин Саламон из одељења Енергетике ЕТФ-а.

Боље решење кажу, било би увођење даљинског очитавања, али оно кошта 3,5 милијарде евра и не гарантује да ће и тај систем радити без грешке.

После бројних нетачних рачуна који су стигли потрошачима струје истраживали смо да ли ико очитава бројило господарима струје у Србији, односно, да ли постоји независно тело које проверава тачност рачуна. Одговор је био - не постоји.

Жалбе се прилажу ономе ко је погрешио, а ако сте незадовољни њиховим одговором - тржишној инспекцији. У удружењима потрошача предлажу супервизију рачуна јавних предузећа. Преузели би је сами, а са њом и одговорност пред потрошачима.

"Да ли системом случајних узорака или на неки други начин, али свакако да потрошачке организације неопходно да учествују у систему супервизије јавно комуналних предузећа, дакле, не само ЕПС-а, него и осталих", каже Ана Бегенишић из Центра потрошача Србије.

В. д. директор ЕПС Снабдевања Жељко Марковић нема ништа против супервизије.

"Свакако да је свака супервизија не пожељна, него и неопходна. Нама то апсолутно одговара. Само, подвлачим, мора да се створи законски оквир јер смо ми сада законом обавезани да не можемо давати свима слободно рачуне и податке о личности", објашњава Марковић.

Добри примери су пред носем, тачније у Босни и Херцеговини и Хрватској. Преко Дрине заштитници потрошача учествују чак у одређивању цене струје, преко Дунава седе у Јавним предузећима и примају рекламације. Потрошачи не воле када их кадија и тужи и суди, чак и када је кадија у праву.